Usijani prestonički pločnici

Pržeći se na suncu i temperaturama od gotovo 35 stepeni Celzijusovih komunalci, ulični prodavci, zaposleni u kioscima brze hrane, pekarama, trafikama i drugi koji rade na mestima gde ne može klima da pritekne u pomoć od vreline, kažu da su na takve uslove već navikli i da pamte i gore žege. Na vrelim prestoničkim pločnicima, daleko od „ušuškanih” kancelarija mnogi broje dane do godišnjih odmora i povremeno pogledaju u nebo, nadajući se da će im oblaci bar nakratko „priteći” u pomoć i napraviti hladovinu. Tako je bilo i juče, kada su mnogi uzalud prizivali kišu.

– Izdržavamo, mora se, nije nam ovo prvo leto da smo na ulici. Radimo od sedam ujutru do pet po podne, važno je da se sve završi u roku. Za nekoliko dana bićemo gotovi, a onda nas sele na drugu lokaciju. Još ne znamo gde će nas „prekomandovati” – objašnjava prekaljeni radnik „Beograd-puta”, dok čupa užarene kocke u Ulici kralja Petra.

On i desetak kolega ovde rade na „presvlačenju” kolovoza. Dočekuju nas sa alatom u rukama ali razgovor nije razlog da prekidaju posao govoreći da za njih nema vrućine.

– Nije baš kao da smo u kancelariji, ali preživećemo. U svakom slučaju, vama je mnogo lakše – dodaje jedan od njih.

U blizini ekipe „Beograd-puta”, prolaznici žure niz Knez Mihailovu ulicu prema česmi, koja je postala jedno od najposećenijih mesta na šetalištima u centru grada. Čeka se red za rashlađivanje, a neki već žale za kišnim vremenom i svežijim danima s kraja juna.

– Ovde je najveća vreva po podne, kada se završava radno vreme, svi se sjate ka česmi, pa tada imamo i najviše posla – svedoči jedan od uličnih prodavaca sa tezge na prestoničkoj „štrafti”.

Ništa prijatnije nije ni na Terazijama, pogotovo na autobuskoj stanici kod hotela „Moskva”, gde se mnogi putnici pripremaju da uđu u „peći”, kako neki od njih nazivaju usijane trolejbuse. „Opremljeni” lepezama, maramicama i drugim predmetima kojima će se usput boriti protiv visokih temperatura, ulaze i broje minute do stanice na kojoj silaze. Zavide vozaču kojem je „obavezni” deo garderobe postao i rashlađeni peškir oko vrata.

Jedno od najtoplijih mesta u prestonici je i Trg Slavija, gde se osim putnika i zaposlenih u komunalnim preduzećima u „načičkanim” kioscima brze hrane i trafikama osim jela „kuvaju” i radnici. Dok stoje pored vrelih roštilja, kažu da ovih dana i nema toliko mušterija, jer su svi na godišnjim odmorima. Ubedljivo najpopularniji proizvod u toku leta je rashlađena mineralna voda.

– Već osam godina radimo ovde, navikli smo. Teže je ovom kolegi što nas snabdeva ugljem – navodi jedna od zaposlenih iz roštiljdžinice i pokazuje u pravcu kamiona iz kojeg radnik istovara džakove ćumura, ubeđujući policajca da će za nekoliko minuta osloboditi trotoar.

Nedaleko od njih počinje prepirka između jednog pešaka i vozača koji trubi ne želeći da popusti i omogući sugrađaninu da pređe ulicu na „zebri”. Posle nekoliko glasnih i sočnih psovki koje su njih dvojica razmenili, na kolovozu se stvara manja gužva i Slavijom odjekuju automobilske sirene. 

– Od ovog sunca svi su još nervozniji nego inače. Valjda im je vrućina „udarila” u glavu – mirno zaključuje starija prolaznica posmatrajući svađu dvojice sugrađana. 

N. Belić