Tri čiste reke

Arilje je varošica u zapadnoj Srbiji od dvadesetak hiljada stanovnika sve sa pripadajućim selima. Drumskim putem, 195 kilometara je jugozapadno od Beograda, pravcem Ibarska magistrala, Čačak, Požega. Vozom se "klacka" barskim šinama do Požege, a odatle 13 kilometara autobusom.

Ovde se dolazi zbog otkupa maline i otvaranja male privatne firme. I jednog i drugog ima u izobilju. Ali, u Arilje može da se dođe i iz turističkih pobuda, recimo, da se vidi i to čudo zvano opština bez nezaposlenih! Zašto da ne, svako čudo je vredno puta.

Osim ovoga, čudo su i tri reke koje su od izvora do ušća potpuno čiste, Mali Rzav, Veliki Rzav i Panjica. U klisuri Panjice, Josif Pančić je otkrio endemsku vrstu biljke Campanula secundiflora. Na istoj reci se vredi pomučiti i proći zaraslu stazu koja u selu Brekovu vodi do zaseoka Šulajići gde Panjičin slap pravi Vodenu pećinu.

U gornjim tokovima dva Rzava izviru sumporovita vrela Visočke i Roške banje. Izvori su topli i još neuređeni.

Na brdu Tisavici Lovačko društvo "Branko Đonović" ogradilo je pet hektara za prihvatilište srna. Odatle, dokle oko seže, prostiru se lovišta sve do 70 kilometara udaljenog Kopaonika na jugu i Zlatibora, 15 kilometara na severu.

Agilni ekonomista Ljiljana Dimitrijević, koja vodi tim za izradu ekonomskog razvoja opštine, očekuje da će se u narednoj deceniji broj turista upetostručiti. U toku su pripreme za osnivanje turističke organizacije i odgovarajućih putokaza.

Za ariljsku crkvu nije potreban nikakav usmerivač, podignuta je na brdu koje stražari nad gradom. Njene freske iz trinaestog veka tri veka su bile bez kupole, a i danas su lica nemanjićkih vladara i uzvišenog belila i suptilne surovosti kao da ih nisu prelivale kiše i o njih se trle sapi turskih konja. Kako? Kritski majstori su za kvadratni metar freske tražili kilogram zlata! Feliks Kanic je bio uveren da je ariljska crkva bila podignuta na mestu neke antičke bazilike jer je po natpisima na oltaru otkrio da je isklesan od jedne rimske stele. Kada je to rekao, uzrujani sveštenik je odmah pozvao lokalnog kamenoresca da sastruže "nekrst iz oltara".

U potrazi za rimskim tragovima, popeli smo se na brdo Gradinu u selu Radobuđi. Uz pomoć meštanina Radivoja Savovića premerili smo šikarom obrasle zidine kastela, debele metar i četrdeset, u kvadratnoj osnovi 70 metara, s dve vidne osnove donžon kula, prečnika tri metra. Verovatno je ovaj kastel podignut da bi čuvao Put soli, od solana u južnom Jadranu do Sirmijuma. A možda je i od njegovog kamena izgrađen oltar ariljske crkve.