Три чисте реке

Ариље је варошица у западној Србији од двадесетак хиљада становника све са припадајућим селима. Друмским путем, 195 километара је југозападно од Београда, правцем Ибарска магистрала, Чачак, Пожега. Возом се "клацка" барским шинама до Пожеге, а одатле 13 километара аутобусом.

Овде се долази због откупа малине и отварања мале приватне фирме. И једног и другог има у изобиљу. Али, у Ариље може да се дође и из туристичких побуда, рецимо, да се види и то чудо звано општина без незапослених! Зашто да не, свако чудо је вредно пута.

Осим овога, чудо су и три реке које су од извора до ушћа потпуно чисте, Мали Рзав, Велики Рзав и Пањица. У клисури Пањице, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке Campanula secundiflora. На истој реци се вреди помучити и проћи зараслу стазу која у селу Брекову води до засеока Шулајићи где Пањичин слап прави Водену пећину.

У горњим токовима два Рзава извиру сумпоровита врела Височке и Рошке бање. Извори су топли и још неуређени.

На брду Тисавици Ловачко друштво "Бранко Ђоновић" оградило је пет хектара за прихватилиште срна. Одатле, докле око сеже, простиру се ловишта све до 70 километара удаљеног Копаоника на југу и Златибора, 15 километара на северу.

Агилни економиста Љиљана Димитријевић, која води тим за израду економског развоја општине, очекује да ће се у наредној деценији број туриста упетостручити. У току су припреме за оснивање туристичке организације и одговарајућих путоказа.

За ариљску цркву није потребан никакав усмеривач, подигнута је на брду које стражари над градом. Њене фреске из тринаестог века три века су биле без куполе, а и данас су лица немањићких владара и узвишеног белила и суптилне суровости као да их нису преливале кише и о њих се трле сапи турских коња. Како? Критски мајстори су за квадратни метар фреске тражили килограм злата! Феликс Каниц је био уверен да је ариљска црква била подигнута на месту неке античке базилике јер је по натписима на олтару открио да је исклесан од једне римске стеле. Када је то рекао, узрујани свештеник је одмах позвао локалног каменоресца да саструже "некрст из олтара".

У потрази за римским траговима, попели смо се на брдо Градину у селу Радобуђи. Уз помоћ мештанина Радивоја Савовића премерили смо шикаром обрасле зидине кастела, дебеле метар и четрдесет, у квадратној основи 70 метара, с две видне основе донжон кула, пречника три метра. Вероватно је овај кастел подигнут да би чувао Пут соли, од солана у јужном Јадрану до Сирмијума. А можда је и од његовог камена изграђен олтар ариљске цркве.