Mere trošak, a nadaju se NIS-u

Udruženje benzinskih stanica Srbije odlučilo je da svim stranim naftnim kompanijama u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, uputi pismo s molbom da ih od Nove godine dugoročno snabdeva derivatima, budući da višemesečni pregovori s Naftnom industrijom Srbije o potencijalnom strateškom partnerstvu ne daju željene rezultate, potvrdio je juče za „Politiku” Miroslav Velicki, predsednik Upravnog odbora ovog udruženja.

U pismu, koje će biti poslato austrijskom OMV-u, mađarskom MOL-u, grčkom „Heleniku”, ruskom „Lukoilu” („Zarubežnjeftu” dopis je već stigao), predložiće se i da domaće pumpe ubuduće budu pod brendom nekog od ovih velikih naftnih igrača, kaže Velici, očekujući da će ove kompanije imati više sluha za potencijalno partnerstvo od NIS-a.

Upitan gde je zapelo u pregovorima s NIS-om i da li su u pitanju pravne i finansijske garancije, koje je novi ruski vlasnik tražio, ili nešto drugo, Velicki kaže da je udruženje potvrdilo NIS-u da je u mogućnosti da dobije i neophodne bankarsku garanciju, ali da ni to nije bilo dovoljno, zbog čega je i odlučeno da se više ne gubi vreme pa će da se razgovara s ostalim naftnim kompanijama u Srbiji.

Velicki ne razume šta je prepreka NIS-u da poveća obim prometa derivata od Nove godine za dodatnih 10 do 11 miliona litara koliko bi preuzimalo ovih 600 benzinskih stanica spremnih da potpišu ugovor o snabdevanju za narednih pet do 10 godina.

– NIS uvozi naftu, prerađuje, prodaje na veliko i jedino što od njih tražimo jeste da nam daju maloprodaju u smislu da i malima na tržištu omoguće da rade i pošto se otvori tržište time što će ih redovno snabdevati. Međutim, iz nekog razloga su neodlučni – objašnjava naš sagovornik.

Logično bi bilo, ističe on, da se udruženje prvo obratilo NIS-u budući da je Srbija tu još uvek vlasnik 49 odsto kapitala. NIS bi dobio dobrog i sigurnog strateškog partnera. Budući da do 1. januara nema još mnogo vremena, privatnici hoće da se osiguraju i zato su već kontaktirali s drugim kompanijama.

Većina ovih kompanije u ovom času udruženju može da ponudi najkvalitetnije gorivo, koje ispunjava evropski standard evro pet. Otvaranjem tržišta s takvim derivatima, koji bi se, ukoliko se dogovor s NIS-om ne postigne, prodavali i na privatnim pumpama, NIS direktno gubi deo tržišta, dodaje naš sagovornik.

U „Zarubežnjeftu” su u načelu zainteresovani za saradnju i to tako što bi ova ruska kompanija, većinski vlasnik Rafinerije nafte „Brod”, ulja u Modriči i banjalučkog „Petrola”, dugoročno snabdevala pumpe u Srbiji.

Da li će do saradnje konačno i doći zavisiće od toga šta budu predvideli novi domaći propisi o slobodnom uvozi derivata od 2011. godine, odnosno da li će morati da se uvozi isključivo gorivo evro pet kvaliteta ili i evro četiri.

U NIS-u kažu za „Politiku” da osim predloga za potencijalnu saradnju, koji im je udruženje predočilo pre nekoliko meseci, nikakvih dodatnih ni pravnih ni finansijskih garancija nema.

Udruženje, dodaju u NIS-u, ne može da dobije takvu garanciju jer nije pravno lice. To može da učini samo kompanija.

NIS ima tekuće ugovore za isporuku goriva s većinom privatnih naftnih kompanija u Srbiji i veruje da će i ubuduće biti tako, pošto će svojim klijentima ponuditi optimalni odnos cene i kvaliteta goriva.

Jasna Petrović