Meksičke mafioze najsurovije na planeti

Oni ko­ji su stra­da­li od met­ka sma­tra­ju se sreć­ni­ma. Ve­ći­na za­vr­ši u lo­kvi kr­vi, od­ru­blje­ne gla­ve, bez ru­ku, no­gu, čak i je­zi­ka. Mek­sič­ka ma­fi­ja naj­ra­di­je ubi­ja ma­če­ta­ma, jer je krv naj­ve­ća opo­me­na.

Sre­di­nom ju­la „od­red smr­ti” sti­gao je na ro­đen­dan­sku žur­ku u To­re­o­nu. Po­bij ih sve, ka­zao je je­dan gang­ster. Usle­di­la je palj­ba: 18 mr­tvih, 17 ra­nje­nih. Pu­ca­li su u „sve što se kre­će”.

Mek­sič­ke ma­fi­o­ze naj­su­ro­vi­je su na pla­ne­ti. Čak je i sin Pa­bla Esko­ba­ra, do­ne­dav­no naj­zlo­gla­sni­jeg nar­ko­ku­ma na sve­tu, ovih da­na iz­ja­vio da je u po­re­đe­nju sa mek­sič­kim zver­stvi­ma ko­lum­bij­ska ma­fi­ja u vre­me nje­go­vog oca bi­la ne­žna. U ob­ra­ču­ni­ma iz­me­đu kar­te­la kao i oni­ma iz­me­đu ma­fi­je i po­li­ci­je od 2006, ka­da je Fe­li­pe Kal­de­ron po­stao pred­sed­nik i ob­ja­vio rat go­spo­da­ri­ma dro­ge, stra­da­lo je 25.000 lju­di. Sa­mo ove go­di­ne po­bi­je­no je ne­što vi­še od 7.000.

– Ubi­ce iz tog sve­ta od­ru­blju­ju gla­ve žr­tva­ma i po­sta­vlja­ju ih na ula­ze u dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, is­pred zgra­da no­vin­skih ku­ća, sta­vlja­ju ih na kr­sto­ve, a jed­nom su čak po­ba­ca­li pet lo­ba­nja na po­di­jum za igru u jed­nom ba­ru u Mi­čo­a­ka­nu – ob­ja­šnja­va za „Po­li­ti­ku” no­vi­nar mek­sič­kog li­sta „Mi­le­nio” Di­je­go Osor­no, ko­ji pra­ti kri­mi­nal.

– Jed­nu su žr­tvu obe­si­li na ulaz u tr­žni cen­tar. Dru­ge su  ise­kli na ko­ma­de i str­pa­li u ko­fer.

Mek­sič­ki nar­ko­di­le­ri ne­ma­ju mi­lo­sti pre­ma kon­ku­ren­ci­ji i iz­da­ji­ca­ma. Sve je do­zvo­lje­no u ra­tu za te­ri­to­ri­ju, u bor­bi za kon­tro­lu pu­te­va ko­ji­ma se dro­ga kri­jum­ča­ri za SAD, naj­ve­će tr­ži­šte nar­ko­ti­ci­ma, vred­no 25 mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje. Po­li­ci­ja je ne­dav­no u Mon­te­re­ju pro­na­šla hr­pu le­še­va. Oko 20 lju­di bi­lo je mu­če­no, spa­lje­no a on­da za­ko­pa­no. U Tak­sku je ot­kri­ve­no 55 te­la u na­pu­šte­nom rud­ni­ku sre­bra. 

– Mek­sič­ki ma­fi­ja­ši pro­tiv­ni­ci­ma va­de oči, se­ku ru­ke, no­ge i je­zik. De­ša­va se da auto­mo­bi­li­ma ili ko­nji­ma ras­trg­nu žr­tvu i te­la ba­ce di­vljim psi­ma – ob­ja­šnja­va nam Mar­ko Lo­pu­ši­na, autor broj­nih knji­ga o ma­fi­ji, iz­me­đu osta­lih i „Ma­fi­je sve­ta”.

Pro­šlog me­se­ca je u bli­zi­ni Kan­ku­na po­li­ci­ja pro­na­šla šest te­la ko­ji­ma su od­stra­nje­na sr­ca. U gra­du Si­na­loa ot­kri­ve­ne su tri od­ru­blje­ne gla­ve na ha­u­bi, dok su te­la ugu­ra­na u auto­mo­bil. Tri le­ša, sa ure­za­nim slo­vom Z, zna­kom kar­te­la Ze­tas, vi­si­la su pre iz­ve­snog vre­me­na sa mo­sta u Ku­er­na­va­ki. Ovaj grad je te­san za sve nje­go­ve di­le­re, ali sta­nov­ni­ci ni­su si­gur­ni da je sa­mo pro­blem u ma­fi­ji. O fe­no­me­nu ro­bin­hu­dov­ske po­dr­ške ko­ju po­je­di­ni nar­ko­bo­so­vi ima­ju u na­ro­du sve­do­či i Su­li Ma­tos, stu­dent­ki­nja en­gle­skog je­zi­ka iz ovog gra­da.

– Mo­ji su­gra­đa­ni su ne­kad na stra­ni ma­fi­je jer ih ona če­sto šti­ti od ko­rum­pi­ra­ne vla­sti. Di­le­ri si­ro­ma­šni­ma da­ju no­vac i ho­će da po­mog­nu ka­da lju­di­ma po­treb­no, pa se za­to de­ša­va i da gra­đa­ni po­ma­žu nar­ko­di­le­ri­ma, skri­va­ju ih i slič­no – ob­ja­šnja­va Ma­to­so­va za naš list.

– Kri­mi­nal­ci naj­če­šće ne ubi­ja­ju obič­ne gra­đa­ne, ubi­ja­ju se iz­me­đu se­be i že­le da za­pla­še vla­du. Mi ne­ma­mo po­ve­re­nja ni u po­li­ci­ju ni u vla­du jer su ko­rum­pi­ra­ni i oslo­ba­đa­ju kri­mi­nal­ce.

Ma­fi­ja­ši, uosta­lom, zna­ju da po­ka­žu i dru­go li­ce. U re­sto­ra­ni­ma če­sto svi­ma odu­zmu mo­bil­ne te­le­fo­ne i za­bra­ne ula­zak i iz­la­zak, ali on­da mir­no ve­če­ra­ju, a ka­da kre­nu ku­ći vra­te te­le­fo­ne, za­hva­le se go­sti­ma na sa­rad­nji, po­že­le im la­ku noć i pla­te ra­čun za sve.

Ali ot­kud to­li­ko zver­stvo? Za­što Mek­si­kan­ci jed­no­stav­no ne „ove­re” do­u­šni­ke i ri­va­le? Mar­ko Lo­pu­ši­na ka­že da

po­sto­ji ne­ko­li­ko raz­lo­ga: na­si­ljem pre­ma ri­va­li­ma mla­di čla­no­vi se ri­tu­al­no uvo­de u pod­ze­mlje, za­vo­di se red i di­sci­pli­na, a ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni tra­di­ci­ju Mek­si­ka­na­ca pre­u­ze­tu iz po­me­ša­nih obi­ča­ja Aste­ka i Špa­na­ca, ko­ji su gro­znom smr­ću ka­žnja­va­li sva­ki pre­stup.

– I da­nas, ka­da je bor­ba me­đu kla­no­vi­ma za­o­štre­na, ka­da je bit­ka za kr­va­vi no­vac od dro­ge i pro­sti­tu­ci­je su­ro­va, mon­stru­o­znost je ono či­me se Mek­si­kan­ci iz­dva­ja­ju i što im da­je moć da ha­ra­ju Ju­žnom Ame­ri­kom – tvr­di Lo­pu­ši­na.

Di­je­go Osor­no ve­ru­je da je mek­sič­ka ma­fi­ja su­ro­va iz dru­gih raz­lo­ga.

– Že­le da za­stra­še po­li­ci­ju, ri­va­le i gra­đa­ne i da im sta­ve do zna­nja da će, ako se ka­če sa nji­ma, bi­ti li­kvi­di­ra­ni na naj­go­ri na­čin. To je stil ko­ji su na­sle­di­li od po­li­ci­je ko­ja je ubi­ja­la i mu­či­la opo­zi­ci­ju za vre­me auto­ri­tar­nog re­ži­ma PRI. Sa­da­šnji nar­ko­bo­so­vi do­la­ze iz re­do­va te sta­re po­li­ci­je – tvr­di Osor­no. Kar­tel Ze­tas osno­va­li su po­li­ti­ča­ri i voj­ni­ci.

U po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci ubi­li su ne­ko­li­ko po­li­ca­ja­ca, jed­nog kan­di­da­ta za gu­ver­ne­ra jed­ne dr­ža­ve, kan­di­da­ta za gra­do­na­čel­ni­ka gra­da ko­ji se gra­ni­či sa Tek­sa­som i, ono što po­seb­no pri­vla­či pa­žnju, po­če­li su da ko­ri­ste auto­mo­bi­le bom­be.

Uosta­lom, ka­ko to pri­me­ću­je ta­mo­šnji pi­sac knji­ga o ma­fi­ji El­mer Men­do­sa, mek­sič­ki kar­te­li me­nja­ju tak­ti­ku, sve vi­še te­ro­ri­zmom pre­te dr­ža­vi, a ne po­štu­ju ni pra­vi­lo da ne­će ubi­ja­ti že­ne i de­cu. Iz osve­te, ban­da Ze­tas je ne­dav­no upa­la u ku­ću voj­ni­ka ko­ji je uče­stvo­vao u na­pa­du na nji­ho­vog vo­đu i po­bi­la sve ko­ji su bi­li unu­tra, uklju­ču­ju­ći i že­ne. U po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci ubi­li su 12 po­li­ca­ja­ca, a nji­ho­va te­la po­ba­ca­li su duž auto­pu­ta u Mi­čo­a­ka­nu.

Pe­dro Isnar­do de la Krus, struč­njak za nar­ko­tra­fi­king Na­ci­o­nal­nog auto­nom­nog uni­ver­zi­te­ta Mek­si­ka, ka­že da je nje­go­va ze­mlja tek u „pre­dvor­ju... no­vog vi­da na­si­lja, kr­va­vi­jeg i smr­to­no­sni­jeg”. Bom­be pod­met­nu­te is­pod auto­mo­bi­la ko­je ubi­ja­ju sve u oko­li­ni, ka­žu struč­nja­ci, sa­mo su no­va me­to­da ma­fi­je da još vi­še za­stra­ši vla­du i gra­đa­ne. A ma­šta im je, po­ka­za­lo se u me­đu­sob­nim ob­ra­ču­ni­ma – ne­is­crp­na.

Je­le­na Ste­va­no­vić