Pooštren uvoz dečjih igračaka

Uvoz i prodaja dečjih igračaka u Srbiju nedavno je i zvanično pooštrena pošto je količina ftalata, grupe jedinjenja koja se koriste kao plastifikatori u plastičnim proizvodima namenjenim za negu dece ograniča na 0,1 odsto.

Ove izmene donosi Pravilnik o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a posebna pažnja posvećena je zaštiti dece i proizvoda koji oni najviše upotrebljavaju – igračaka. Time se osigurava da ove opasne supstance u kontaktu sa ustima dece ne dospeju u organizam.

Za neka druge hemikalije, ovim pravilnikom predviđene su mere predostrožnosti, pa se na etiketama proizvoda mora navesti – „Držati van domašaja dece”. Kako saznajemo u Agenciji za hemikalije, odredbe o količini ftalata stupaju na snagu odmah, tako da će biti zabranjen uvoz igračaka koje sadrže veće količine ove supstance. Kojom dinamikom će se obavljati kontrole prometa je pitanje, ali je svakako dobra vest da će ograničenja obuhvatiti i ovu grupu proizvoda. 

– Ftalati su opasni i ne bi trebalo da se nalaze u igračkama namenjenim deci. Zabrana je ovakva kakva jeste jer igračke deca stavljaju u usta i može da dođe do direktnog unosa u organizam – objašnjava Jelena Mijatović iz Agencije za hemikalije, dodajući da se ograničenjem ove supstance na 0,1 odsto u proizvodima za decu koji se koriste za spavanje, relaksaciju i higijenu minimizira ispuštanje ftalata.

O ftalatima i uopšte povezanosti alergijskih rekacija sa ovim plastičnim, polimernim materijalima proteklih godina mnogo se govorilo. Neka istraživanja pokazala su da je, recimo, rizik od razvoja astme kod odraslih ljudi dvostruko veći za one koji su u radnom i životnom prostoru okruženi plastificiranim materijalima, poput laminata, tapeta, tepisona. Ftalati su inače sastojci velikog broja proizvoda i ove supstance se dodaju plastici da bi se povećala njena elastičnost. Ima ih u igračkama, plastičnim podovima i zidnim tapetama, deterdžentima, uljima za podmazivanje, proizvodima za pakovanje hrane, proizvodima za ličnu negu…

Toksičnost ftalata nije sporna, tako da je parlament Evropske unije zvanično zabranio upotrebu ftalata kao omekšivača u dečijim igračkama. O uticaju ftalata na zdravlje ljudi mnogo se govorilo, rađena su različita istraživanja, a spominju se u kontekstu nepovoljnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Navodno su neka istraživanja pokazala da imaju nepovoljniji uticaj na muškarce i neplodnost jačeg pola, a dokazano je i da u visokim dozama izazivaju i oštećenja jetre, bubrega i pluća.

Prema rečima Jelene Mijatović, neki ftalati su stavljeni na listu Evropske agencije za hemikalije kao kandidati za supstance koje izazivaju zabrinutost, odnosno SMR (karcinogene, mutagene i reproduktivno toksične) supstance. Upotreba nekih ftalata u proizvodnji dečijih igračaka, posebno onih koje deca stavljaju u usta, ograničena je u zemljama Evropske unije. Ova ograničenja podrazumevaju da količina ftalata ne sme biti veća od 0,1 odsto u plastičnom delu igračke, što je konačno usvojeno i u Srbiji.

Ivana Albunović