Пооштрен увоз дечјих играчака

Увоз и продаја дечјих играчака у Србију недавно је и званично пооштрена пошто је количина фталата, групе једињења која се користе као пластификатори у пластичним производима намењеним за негу деце огранича на 0,1 одсто.

Ове измене доноси Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину, а посебна пажња посвећена је заштити деце и производа који они највише употребљавају – играчака. Тиме се осигурава да ове опасне супстанце у контакту са устима деце не доспеју у организам.

За нека друге хемикалије, овим правилником предвиђене су мере предострожности, па се на етикетама производа мора навести – „Држати ван домашаја деце”. Како сазнајемо у Агенцији за хемикалије, одредбе о количини фталата ступају на снагу одмах, тако да ће бити забрањен увоз играчака које садрже веће количине ове супстанце. Којом динамиком ће се обављати контроле промета је питање, али је свакако добра вест да ће ограничења обухватити и ову групу производа. 

– Фталати су опасни и не би требало да се налазе у играчкама намењеним деци. Забрана је оваква каква јесте јер играчке деца стављају у уста и може да дође до директног уноса у организам – објашњава Јелена Мијатовић из Агенције за хемикалије, додајући да се ограничењем ове супстанце на 0,1 одсто у производима за децу који се користе за спавање, релаксацију и хигијену минимизира испуштање фталата.

О фталатима и уопште повезаности алергијских рекација са овим пластичним, полимерним материјалима протеклих година много се говорило. Нека истраживања показала су да је, рецимо, ризик од развоја астме код одраслих људи двоструко већи за оне који су у радном и животном простору окружени пластифицираним материјалима, попут ламината, тапета, теписона. Фталати су иначе састојци великог броја производа и ове супстанце се додају пластици да би се повећала њена еластичност. Има их у играчкама, пластичним подовима и зидним тапетама, детерџентима, уљима за подмазивање, производима за паковање хране, производима за личну негу…

Токсичност фталата није спорна, тако да је парламент Европске уније званично забранио употребу фталата као омекшивача у дечијим играчкама. О утицају фталата на здравље људи много се говорило, рађена су различита истраживања, а спомињу се у контексту неповољног дејства на здравље људи и животну средину. Наводно су нека истраживања показала да имају неповољнији утицај на мушкарце и неплодност јачег пола, а доказано је и да у високим дозама изазивају и оштећења јетре, бубрега и плућа.

Према речима Јелене Мијатовић, неки фталати су стављени на листу Европске агенције за хемикалије као кандидати за супстанце које изазивају забринутост, односно СМR (карциногене, мутагене и репродуктивно токсичне) супстанце. Употреба неких фталата у производњи дечијих играчака, посебно оних које деца стављају у уста, ограничена је у земљама Европске уније. Ова ограничења подразумевају да количина фталата не сме бити већа од 0,1 одсто у пластичном делу играчке, што је коначно усвојено и у Србији.

Ивана Албуновић