Četvrtina orgazma

Nije sasvim uzaludno kao Sizifovo guranje. Ali žene se na vrh sladostrašća uspentraju tek u svakom četvrtom pokušaju! Skroman učinak za zamašan trud. Može li više puta?

Savremena medicina malo čini za žensko zadovoljenje ispod krevetskih čaršava. Najnovije izdanje „Časopisa za seksualnu medicinu” predočava 101 istraživanje u kojima su se ispitanice mučile da dosegnu vrhunac. Uprkos činjenici da je nesposobnost doživljavanja polnog zanosa na drugom mestu najčešćih ženskih žalbi za nezadovoljstvo, on je jedan od 50 važnih razloga zašto se opredeljujemo za snošaj.

Iako se mnoštvo lekara u klinikama bavi lečenjem, sve se, u suštini, svodi na – pokušaj i pogrešku. Valjan lek se još ne nazire.

Da bi se anorgazmija (ili nemogućnost postizanja orgazma) nazvala poremećajem, mora da traje i da remeti nečiji život ili veze s drugim ljudima. Ukoliko nekoga to ne uznemirava, smetnja ne postoji. I pored toga, takve teškoće su veoma česte: u ispitivanju 2001. gotovo četvrtina (24 odsto) žena prijavila je da duže od mesec dana nije iskusila orgazam u toku polnog opštenja. Pretežno u dobi od 20. do 40. godine. A tek pokoja se obratila lekaru.

Očigledno je da se mnoge stide da obznane seksualne nedaće, smatra Vilijam Ishak, psihijatar u Medicinskom centru „Sedars–Sinaj” u Los Anđelesu. Strahujući, verovatno, da će pokvariti svoju vezu, i ne obelodanjuju ih.

I kada zatraže medicinsku pomoć, lečenje može da bude otežano. Ne zna se, naime, koliko je orgazama prirodno poželjno, a uz to valja uzeti u razmatranje godine, seksualno iskustvo, zadovoljenje i, čak, kakvo su podsticanje imale pre ustanovljenja poremećaja. A tek raspetljati suštinski uzrok anorgazmije! U brojnim slučajevima ima poreklo u duši: prethodno zlostavljanje, osuda seksualnog čina, pogrešno poimanje vlastitog tela, nepostojana veza i izostanak razgovora o seksu.

Kod drugih žena krije se u telesnim smetnjama: bolest bubrega, fibromialgija (bolest mišića), ateroskleroza (bolest krvnih sudova), slabost karličnih mišića (može da se pojavi posle rođenja), hormonske promene i uzimanje pojedinih lekova, naročito za stišavanje potištenosti (antidepresanti). U takvim prilikama lečenje psihičkih tegoba može da pomogne (na primer, prelazak s jedne na drugu vrstu antidepresanta).

Nalazi iz nekoliko istraživanja potkrepili su prepisivanje hormonskih dopuna, poput testosterona i estrogena; mada prvi uzrokuje pojavu muškobanjastog izgleda, a drugi se povezuje s nastankom nekih vrsta raka.

Odobrenih lekova za lečenje izostanka orgazma nema; u SAD je u junu odbijen zahtev da se prizna „fibanserin”. Nećete verovati: maltene istovetan učinak na podsticanje seksualne želje imao je kao i placebo (nedolotvorna tvar): s „fibanserinom” se povećao, u proseku, od 2,8 do 4,5 puta mesečno, a nekakvom vodicom od 2,7 do 3,7 puta! I prevara uzbuđuje, zar ne?

Skorašnja naučna saznanja ohrabruju korišćenje hormona i „vijagre”, ali se zamera što su obuhvatile mali uzorak dobrovoljaca.

Koji su to ključni razlozi za žensku odluku na seksualni čin?

Naučnici su ih svojevremeno nabrojali 237. Među opisanima nećete, svakako, naći izjavu negdašnje holivudske lepotice Džoan Kroford koja je na radoznalo pitanje odvratila: „Seks mi je potreban za lepše lice”! Najpribližniji joj je: „Mislila sam da me može učiniti zdravijom.”

Ničeg sličnog romantičarskim pesničkim ushitima u kojima su device ružini pupoljci, a ni slovceta sličnog duhovitom opiranju, ispisanog ispod karikature u knjizi „Seks za neupućene”. Sedeći na trosedu žena obema rukama vuče k sebi muškarca koji ustrašeno okreće glavu na drugu stranu: „Ako ćemo ono raditi, voleo bih da to ne bude ispred akvarijuma s piranama.”

Stanko Stojiljković