Pionirski antiduvanski poduhvat

U Nemačkoj koja je simbol reda i poštovanja propisa, nepušači su do sada prema "ružnoj navici" manjeg dela stanovništva bili popustljivi. To se sada menja. Neprihvatljiv je podatak da je u Nemačkoj u svega 50 od 2200 bolnica potpuno zabranjeno pušenje. Nije čudo, ako je svaki peti anketirani lekar – pušač

Protivljenje pušenju u ovoj zemlji ima dugu tradiciju pa se pominje da je u 17. veku pušačima ponegde pretila smrtna kazna. Adolf Hitler je pušenje, štetno po "radnu sposobnost Nemaca", proglasio ujdurmom, osvetom indijanske crvene rase belcima koji su im nametnuli alkohol. U Nemačkoj puši trećina odraslih, a oko šest miliona njih troši više od jedne pakle dnevno. Izbrojano je oko 100.000 žrtava pušenja, godišnje. Sumornu sliku popravlja podatak da se broj prodatih cigareta smanjuje za po 10 odsto godišnje, pre svega zbog visokih poreza (paklica sa 18 cigareta košta 4 evra).

U Nemačkoj se godišnje proda 100 milijardi cigareta. Pušenje je unosan posao, zato se duvanska industrija svim mogućim sredstvima bori protiv sprovođenja evropskih direktiva pod izgovorom da je to "atak na poslovnu slobodu". Otuda je još uvek u časopisima, na reklamnim panoima i u bioskopima dozvoljeno reklamirati cigarete, što je u većini drugih EU država zabranjeno.

Kancelarka Angela Merkel izrazila je mišljenje da nije moguće zabraniti oglase baš za sve živo (i za vino i pivo), pošto "punoletni ljudi mogu sami da odluče kako će živeti". U državnu blagajnu sliva se oko 14 milijardi evra na osnovu oporezivanja cigareta (samo porez na benzin donosi više), a još nije dostignuta svest da lečenje bolesti povezanih s pušenjem košta državu bar tri milijarde više, obaška što je lečenje bolesnika-pušača, iako umru mladi, skuplje nego lečenje bolesnih nepušača.

Za Nemce je poučan primer Italije, države u kojoj pušenje ima dugogodišnju tradiciju. Italija, u kojoj građani ponekad ignorišu "predugo" crveno svetlo na semaforu, osigurala je podršku nacije za antipušački zakon. "Pre uvođenja antipušačkih zakona u svakoj državi misle ,mi smo drugačiji, ovde to neće proći’, ali se ubrzo svuda pokazalo da je posle prvog otpora zabrana oberučke prihvaćena," tvrdi Džefri Fong, psiholog na univerzitetu Vateli u Kanadi, koji vodi projekat nadgledanja konzumacije duvana u toj državi. Italija je 10.1.2005. posebnim zakonom zabranila pušenje na radnom i svim javnim mestima. Pušači su, baš kako je opazio Fong, isprva kukali da je to kap koja je prevršila čašu i da se nikad neće povinovati nakaradnom zakonu. Ugostitelji su tvrdili da će im propasti posao, a političari da će zabrana ocrniti imidž Italije kao "države podređene užicima". Dve godine kasnije rezultati zabrane demantuju crne slutnje – pušači su radikalno smanjili "dnevnu dozu", a nepušači su mnogo manje izloženi pasivnom pušenju. Zakon je zapravo doživeo neverovatnu popularnost. Restoranima, kafićima i barovima nije opao promet, naprotiv, čak se povećao – vratili su im se nepušači. U Torinu su primetili manji procenat srčanih tegoba izazvanih pasivnim pušenjem, koje obično vode ka srčanom udaru.

U mesecima posle uvođenja zakona prodaja cigareta u Italiji smanjena je za 8 odsto, a među mlađima (od 15 do 24 godine) pušenje je opalo za 23 odsto. Studije otkrivaju da je u Irskoj čak polovini pušača zabrana pomogla da ostave duvan. Tako se zabrana pušenja širi poput požara Evropom.