Пионирски антидувански подухват

У Немачкој која је симбол реда и поштовања прописа, непушачи су до сада према "ружној навици" мањег дела становништва били попустљиви. То се сада мења. Неприхватљив је податак да је у Немачкој у свега 50 од 2200 болница потпуно забрањено пушење. Није чудо, ако је сваки пети анкетирани лекар – пушач

Противљење пушењу у овој земљи има дугу традицију па се помиње да је у 17. веку пушачима понегде претила смртна казна. Адолф Хитлер је пушење, штетно по "радну способност Немаца", прогласио ујдурмом, осветом индијанске црвене расе белцима који су им наметнули алкохол. У Немачкој пуши трећина одраслих, а око шест милиона њих троши више од једне пакле дневно. Избројано је око 100.000 жртава пушења, годишње. Суморну слику поправља податак да се број продатих цигарета смањује за по 10 одсто годишње, пре свега због високих пореза (паклица са 18 цигарета кошта 4 евра).

У Немачкој се годишње прода 100 милијарди цигарета. Пушење је уносан посао, зато се дуванска индустрија свим могућим средствима бори против спровођења европских директива под изговором да је то "атак на пословну слободу". Отуда је још увек у часописима, на рекламним паноима и у биоскопима дозвољено рекламирати цигарете, што је у већини других ЕУ држава забрањено.

Канцеларка Ангела Меркел изразила је мишљење да није могуће забранити огласе баш за све живо (и за вино и пиво), пошто "пунолетни људи могу сами да одлуче како ће живети". У државну благајну слива се око 14 милијарди евра на основу опорезивања цигарета (само порез на бензин доноси више), а још није достигнута свест да лечење болести повезаних с пушењем кошта државу бар три милијарде више, обашка што је лечење болесника-пушача, иако умру млади, скупље него лечење болесних непушача.

За Немце је поучан пример Италије, државе у којој пушење има дугогодишњу традицију. Италија, у којој грађани понекад игноришу "предуго" црвено светло на семафору, осигурала је подршку нације за антипушачки закон. "Пре увођења антипушачких закона у свакој држави мисле ,ми смо другачији, овде то неће проћи’, али се убрзо свуда показало да је после првог отпора забрана оберучке прихваћена," тврди Џефри Фонг, психолог на универзитету Ватели у Канади, који води пројекат надгледања конзумације дувана у тој држави. Италија је 10.1.2005. посебним законом забранила пушење на радном и свим јавним местима. Пушачи су, баш како је опазио Фонг, испрва кукали да је то кап која је превршила чашу и да се никад неће повиновати накарадном закону. Угоститељи су тврдили да ће им пропасти посао, а политичари да ће забрана оцрнити имиџ Италије као "државе подређене ужицима". Две године касније резултати забране демантују црне слутње – пушачи су радикално смањили "дневну дозу", а непушачи су много мање изложени пасивном пушењу. Закон је заправо доживео невероватну популарност. Ресторанима, кафићима и баровима није опао промет, напротив, чак се повећао – вратили су им се непушачи. У Торину су приметили мањи проценат срчаних тегоба изазваних пасивним пушењем, које обично воде ка срчаном удару.

У месецима после увођења закона продаја цигарета у Италији смањена је за 8 одсто, а међу млађима (од 15 до 24 године) пушење је опало за 23 одсто. Студије откривају да је у Ирској чак половини пушача забрана помогла да оставе дуван. Тако се забрана пушења шири попут пожара Европом.