Nurejev u 48 kostima

Jednog od najvećih igrača 20. veka, i najslavnijih umetnika-dezertera, u domovini sa kojom se za života „razišao” danas posthumno slave. U Sankt Peterburgu, u velelepnom dvorcu Šeremetjeva, otvorena je izložba „Rudolf Nurejev. Niti vremena”. Jedna veličanstvena baletska karijera ovde je prikazana na osoben način – izložbom 48 originalnih kostima u kojima se Nurejev pojavljivao na sceni.

Ta njegova blistava „odela” za izlazak na pozornicu danas su lako pohabana i izlizana od duge upotrebe, i neupotrebe, ali vrednost svakog eksponata na izložbi kreće se oko 50.000 evra. To vam je cena istorije: sve te lepe „krpice” nosio je Rudolf Nurejev (1938-1993) i u njima svojom igrom oduševljavao publiku. Zato su one na izložbu transportovane u specijalnim sanducima da se ne bi oštetio sadržaj tih skupocenih pošiljki. A odakle su one stizale? – Pre svega iz Nacionalnog centra za pozorišne kostime iz Mulena (Francuska), iz Pariske opere, sanktpeterburške Akademije Vaganova, čiji je jedan od mnogih slavnih đaka i on bio, i od privatnih vlasnika.

U pomenutoj poznatoj ruskoj školi igre, u Ulici Rosi, postoji i mali muzej sa eksponatima koji podsećaju na velikane baleta koji su tu nekad učili ili druge podučavali. I sliku mladog Čajkovskog, koji je tu neko vreme radio kao korepetitor, potpisnik ovih redova video je u tim sobama „slavnih uspomena” ove čuvene akademije.

Bilo je to u vreme kada su odbrojavani poslednji dani Sovjetskog Saveza, a u muzej Vaganove tada su „tiho” uvodili lik svog nekadašnjeg baletskog „pitomca” R. Nurejeva. Međutim, onog mlađeg igrača-dezertera, Miše Barišnjikova, tada još nije bilo u tim muzejskim vitrinama. Posle onog čuvenog bekstva na Zapad, na pariskom aerodromu 1961. godine, Nurejev će stupiti na tle rodne zemlje tek 1989 – da vidi majku koja je bila na samrti, a uz dozvolu predsednika Mihaila Gorbačova lično.

(/slika2)

Po nekima najlepša „slika” sa izložbe je „Crna soba”, rekonstruisana finalna scena iz „Bajadere”, baleta koji je možda najviše proslavio Nurejeva. Tu su, pored ostalih, i njegov živopisni kostim Kralja miševa u „Krcku Oraščiću” i princa Zigfrida u„Labudovom jezeru”, baletima P. I. Čajkovskog.

„Niti vremena”, u dvorcu Šeremetjev kraj Fontanke, jedne od pet reka na kojima je podignut Sankt Peterburg, potrajaće do 12. septembra. Ovaj događaj u ruskim medijima naslovljen je i ovako: Baletski igrač dezerter „odlikovan” na Fontanki. Nekad osuđivan, posle slavljen – istorija je prepuna toga. I često se sama sebi naruga! Ali, to već nije baletska priča.

M. Šehović