Sezonsko voće sve brže truli

Voće više nije kao što je nekada bilo. Ako nije promenilo boju, onda je ukus, a kada nije trulo, onda je plesnjivo, žale se potrošači koji i sami primećuju da se kvalitet pogoršava iz godine u godinu. Tek kupljena malina već sutradan ne može da se koristi u ishrani, jagode mogu da se „provuku” dva-tri dana pod uslovom da se čuvaju u frižideru, a breskve postaju gnjecave ako se poslažu u činiju sa na primer jabukama.  

Stručnjaci napominju da su nepovoljne klimatske okolnosti, tačnije period suše, pa niz kišnih i hladnih dana glavni „krivci” za sve lošiji kvalitet voća.    

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da ovaj „prirodni slatkiš” ne truli samo zbog loših vremenskih uslova i obilnih kiša, već i kada se vodeni talog zemljišta u periodu sazrevanja plodova povećava, pogotovo maline i trešnje.

– Tada dolazi do nalivanja plodova koji ne mogu da izdrže dodatni pritisak, pa voće puca. Sledeći korak je pojave bolesti, najčešće truleži koja se javlja i usled povećane vlage u vazduhu. Proizvođači treba da koriste sredstva za zaštitu bilja, jer će tako smanjiti rizik od njihovog propadanja, ali prilikom korišćenja preparata treba da vode računa o karenci, periodu od prskanja do momenta branja – objašnjava Nenad Milojević, fitosanitarni inspektor u Ministarstvu poljoprivrede.

Naš sagovornik dodaje da proizvođač neretko može da promaši termin prskanja što takođe šteti voću, jer ga nije zaštitio od truljenja.

– I način čuvanja plodova prilikom prodaje bitno utiče na kvalitet. Jer, ako se plodovi ne čuvaju u prostorijama sa niskom temperaturom već, recimo, na pijaci gde je uvek znatno toplije, voće može ubrzano da istruli. Isto tako i neadekvatan transport plodova može da našteti voću – ističe Milojević.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                

Ova godina je, napominju stručnjaci, bila izuzetno loša za jagodu zbog kišovitog vremena. I paradajz, za koji mnogi potrošači ne znaju da je voće, ne uspeva da održi kvalitet, jer je sunđerast i plastičan.

Kako objašnjava Ljiljana Spasojević, tehnolog i analitičar proizvoda biljnog porekla iz Centra za ispitivanje životnih namirnica, analize pokazuju da kvalitet voća, pogotovo bobičastog, drastično opada.

– Ono ima puno vode, a svega desetak odsto suve materije, tako da mu je dovoljno da se malo zgnječi. Kada ćelije ploda popucaju iz njega se izliva voda i tada odmah počinje proces truljenja. Jagode, maline i breskve se jako brzo i lako kvare, jer imaju puno vode, ali i dosta šećera koji je dobra podloga za razvoj mikroorganizama. Najotpornija voćka je jabuka, jer ima čvrstu koru, a i dobro se čuva tokom cele godine – ističe Ljiljana Spasojević.

Otežavajuća okolnost je i to što potrošači katkad ne znaju da li su kupili svežu voćku od prodavca ili je ona možda neko vreme čuvana u hladnjači.

Živoslav Karaklajić, proizvođač iz Brestovika kod Grocke, koji je ove godine ovenčan prvom nagradom grada Beograda za voćarstvo, ne žali se na kvalitet nektarina, jabuka, krušaka i vinove loze. Kao neko ko već 40 godina gaji voće, Živoslav poručuje da se plodovi ne štite u fazi sazrevanja, već znatno ranije, dok voćke cvetaju.

– Neadekvatna zaštita i padavine utiču na loš prinos. Postoji više vidova truljenja voća koje treba zaštititi od monilije koja je uzročnik truleži ploda. Posle toga sledi period zaštite od insekata, dok se na kraju voćke štite botriticidima od konačnog truljenja – objašnjava proizvođač iz Brestovika.       

Postavlja se i pitanje kako izabrati zdravo voće.

– To je već stvar iskustva. Ove namirnice treba kupovati u onoj količini koja će zadovoljiti dnevne potrebe, jer bi se već sutradan, bez obzira na način čuvanja, po njima mogla uhvatiti plesan. To naročito važi za voće koje je rodilo u godini u kojoj nije bilo dovoljno sunčanih dana i puno kiše – ističe Ljiljana Spasojević, iz Centra za ispitivanje životnih namirnica.

-----------------------------------------------------

Način čuvanja

Da bi se kupljeno voće sačuvalo od truljenja potrebno je pridržavati se nekoliko pravila – oprati ga u toploj vodi i ukoliko treba sastrugati površinu namirnice kako bi se uklonile nečistoće. Koristiti glatke, trajne ploče za rezanje koje se lako mogu očistiti. Uvek pažljivo oprati daske za rezanje. Staviti oguljeno i isečeno voće u frižider, na temperaturu od pet stepeni Celzijusovih. Pri kupovini izbegavati ono koje je primilo smeđu boju ili izgleda trulo i osušeno. Ovo su neki od znakova da ono nije bilo uskladišteno po propisu.

 M. Brakočević