Hrvatska: Povratak u Istru

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, avgusta – U uslovima sve nepovoljnijih ekonomskih prilika svaki turista je veoma važan Hrvatskoj, pa je zato pažnja njenih turističkih radnika od prošle godine usmerena i na nekada najbrojnije turiste na njenoj morskoj obali – one iz Srbije. Vrata Hrvatske su u tom pogledu širom otvorena, ulažu se znatna sredstva za propagandu u samoj Srbiji (ove godine je Ministarstvo turizma RH u tu svrhu potrošilo oko 100.000 evra), a rezultati su vidljivi jer broj turista iz Srbije istina polako, ali sigurno raste.

Glavne kočnice koje sputavaju srpske turiste da u znatnijem broju pohrle u nekada im najomiljenija morska letovališta su visoke cene (koje naprosto ne mogu da konkurišu onima u Grčkoj i Turskoj), pa tek onda strepnja od neugodnosti u Hrvatskoj kada okolina „shvati“ odakle su, što se i dalje „podgreva“ istina ne baš brojnim, ali dovoljno „poučnim“ incidentima i neugodnostima sa šovinističkom podlogom.

Toga se naročito plaše oni koji na odmor idu s malom decom, kao i oni koji koriste svoj automobil ako nemaju osigurano zaštićeno parkiralište (najsigurnije je dvorište ili garaža kod prijatelja ili rođaka). Nije zato slučajno što je najviše srpskih turista zainteresovano za letovališta u Istri i Kvarneru, gde takvih neugodnih iskustava skoro da i nema.

Prema proceni koju ovih dana prenosi Biznis.hr, srpski turista u Grčkoj prosečno potroši 500 evra, a u Hrvatskoj 600 evra, na osnovu čega očekuju ovogodišnju zaradu od njih u visni od tridesetak miliona evra. Kada se uputi u šetnju ili na plažu turiste u Srbiji najčešće čekaju ovi dodatni troškovi: krigla piva je najmanje 12 kuna (1,65 evra), a najčešće 14-15 (1,95 – 2,1 evra), kapučino ili makijato (kafa s mlekom) 10 – 15 kuna (treba uvek pogledati kada se krene u kafić ili terasu da se izbegnu iznenađenja), ajskafe 20 kuna (2,75 evra) itd. Ako želi da se na plaži zaštiti od sunca to će ga najčešće koštati 15 kuna dnevno (2,1 evro).

Prošle godine u Hrvatskoj je službeno zabeleženo 89.000 turista iz Srbije (1,3 odsto više nego 2008), koji su ostvarili 440.000 noćenja, odnosno 14 odsto više nego prethodne godine. Postoji tu još i jedan „skriveni“ broj –oni koji letuju kod rodbine i prijatelja, pa domaćini uspevaju da ih ne prijave, iako se u tom pogledu sprovode oštre kontrole.

Radoje Arsenić