Хрватска: Повратак у Истру

Од нашег сталног дописника
Загреб, августа – У условима све неповољнијих економских прилика сваки туриста је веома важан Хрватској, па је зато пажња њених туристичких радника од прошле године усмерена и на некада најбројније туристе на њеној морској обали – оне из Србије. Врата Хрватске су у том погледу широм отворена, улажу се знатна средства за пропаганду у самој Србији (ове године је Министарство туризма РХ у ту сврху потрошило око 100.000 евра), а резултати су видљиви јер број туриста из Србије истина полако, али сигурно расте.

Главне кочнице које спутавају српске туристе да у знатнијем броју похрле у некада им најомиљенија морска летовалишта су високе цене (које напросто не могу да конкуришу онима у Грчкој и Турској), па тек онда стрепња од неугодности у Хрватској када околина „схвати“ одакле су, што се и даље „подгрева“ истина не баш бројним, али довољно „поучним“ инцидентима и неугодностима са шовинистичком подлогом.

Тога се нарочито плаше они који на одмор иду с малом децом, као и они који користе свој аутомобил ако немају осигурано заштићено паркиралиште (најсигурније је двориште или гаража код пријатеља или рођака). Није зато случајно што је највише српских туриста заинтересовано за летовалишта у Истри и Кварнеру, где таквих неугодних искустава скоро да и нема.

Према процени коју ових дана преноси Biznis.hr, српски туриста у Грчкој просечно потроши 500 евра, а у Хрватској 600 евра, на основу чега очекују овогодишњу зараду од њих у висни од тридесетак милиона евра. Када се упути у шетњу или на плажу туристе у Србији најчешће чекају ови додатни трошкови: кригла пива је најмање 12 куна (1,65 евра), а најчешће 14-15 (1,95 – 2,1 евра), капучино или макијато (кафа с млеком) 10 – 15 куна (треба увек погледати када се крене у кафић или терасу да се избегну изненађења), ајскафе 20 куна (2,75 евра) итд. Ако жели да се на плажи заштити од сунца то ће га најчешће коштати 15 куна дневно (2,1 евро).

Прошле године у Хрватској је службено забележено 89.000 туриста из Србије (1,3 одсто више него 2008), који су остварили 440.000 ноћења, односно 14 одсто више него претходне године. Постоји ту још и један „скривени“ број –они који летују код родбине и пријатеља, па домаћини успевају да их не пријаве, иако се у том погледу спроводе оштре контроле.

Радоје Арсенић