Betonska kiša pod „Gazelom”

Siva kućica Radmile Prodanović podvučena je pod „Gazelu”. greda mosta je delom štiti od kiše kad se nebo natmuri. Ali nekoliko nedelja unazad šezdesetdvogodišnja železničarka u penziji dodatno strahuje – na glavu, krov, dvorište i okućnicu prete da joj se sruše komadi čelika i betona, okrunjeni sa oboda mosta i prilaznih rampi koje od 1. jula radnici „Mostogradnje” štemuju pneumatskim bušilicama. Da se zaštiti od kiše armature Radmili ne bi pomogao nikakav kišobran, jedino zaštitni pokrov koji bi, kao što nije, trebalo prema građevinskim propisima da bude postavljen sa donje strane mosta.

U nekadašnjoj svlačionici i garderobi „Železnica”, ispod Mostarske petlje, ona čeka da li će joj most „presuditi”, gledajući kako se šut gomila ispred dvorišta, dok ga radnici s vremena na vreme ne pokupe.

– Već noćima nisam sastavila četiri-pet sati sna, zbog buke kompresora i bušilica. Oblaci prašine ulaze mi u kuću i „posole” veš kad ga iznesem na kanap. Nedavno sam prostirala oprano na žicu i osetila nesnosan svrab po ramenima, vratu i leđima. Gledala sam okolo, uvis i shvatila da se sa cevi toplovoda sa donje strane mosta zbog vibracija kruni staklena vuna i pada po svemu – pokazuje Prodanovićeva na trule vodove iznad glave, komade gvožđa i loptice silikatnih vlakana koji, kako dodaje, „spontano” otpadaju već godinama.

U desetak kvadrata železničke kancelarije Radmila se doselila 1989. godine i od tada traje njeno iznalaženje načina da preživi u mračnoj senci autoputa nad rekom. Izdržava se od „jedanaest i nešto” hiljada dinara penzije, kojom je morala da pokriva troškove pohare pokućstva kada su joj lopovi obili dom.

Sudbinu penzionerke u naselju pod mostom, obližnjem „gušter” naselju – sačinjenom od zarđalih vagona ostavljenih na jednako zaboravljene koloseke – i nekoliko desetina metara udaljenoj Bari Veneciji deli još 800 duša koje su svoj minuli i tekući radni vek proveli u službi železnice. Sama „Gazela” proteže se iznad glava 120 stanovnika bespravnog naselja koji su, kako je ko znao i umeo, pre 25 godina prvo useljavali napuštene kancelarije okretnice lokomotiva, potom gradili barake, kućili se u rashodovane vagone...

Mladi Nikola, svršeni osnovac, kroz osmeh naglašava da mu nije teško pao završetak škole i, kako kaže, jedina povlastica u teškim uslovima u kojima boravijeste dozvola da prelazi „živu” prugu, kako bi skratio put do škole. I komšinica Ranka Antić priseća se nikad ispunjenog obećanja da će njeni rođaci biti skućeni.

– Zaova je radila u „Železnici”, obećali su joj stan, ali nikad ga nije dobila. Sigurno je da nikad i neće – zaključuje Antićeva.

M. L. – A. N.

-----------------------------------------------------------

Otrovno peskiranje biće obezbeđeno

Najopasniju, najbučniju i najotrovniju fazu radova za žitelje naselja pod starogradskim stubovima „Gazele” predstavljaće sanacija korozije i peskiranje betona i čelika sa unutrašnje strane mosta. Slobodan Janjić, koordinator gradilišta, međutim, kaže da će prskalice pod visokim pritiskom raditi ispod ceradnih pokrova koji će ujedno sprečavati širenje opasnih opiljaka vazduhom i vodom.

– Trenutna „rušeća” faza u kojoj štemujemo beton i armaturu jeste najbučnija, ali će biti gotova za nekoliko dana. Područja gde opadaju komadi obeležena su trakom, a jedan broj radnika angažovan je da upozorava stanovnike pod mostom da ne prilaze opasnoj zoni. Ovih dana radimo iznad dva niška koloseka na kojima je, zbog bezbednosti, isključena struja, a za nekoliko nedelja premestićemo se iznad dve šidske pruge – kaže Janjić.