Danas 81. godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

BEOGRAD – Polaganjem venaca na grob dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (1875-1929) na Topčiderskom groblju u Beogradu će biti obeležena 81. godišnjica smrti istaknutog humaniste i kriminologa.

Kako je najavio Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike, vence će položiti predstavnici tog kao i Ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Organizatori komemorativne svečanosti su Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike i Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Jedan od najznačajnijih kriminologa svoga vremena, dr Rajs rođen je u nemačkoj pokrajini Baden, a posle sticanja osnovnog i srednjeg obrazovanja otišao je u Švajcarsku na studije gde u 22. godini (1898), stekao zvanje doktora hemije.

Potom je bio asistent na Univerzitetu u Lozani da bi 1906. dobio zvanje vanrednog profesora kriminalistike, a 1909. osnovao institute za tehničku policiju i kriminalistiku na kojima su se školovali studenti različitih nacionalnosti, uključujući i one iz Srbije.

Na poziv srpske vlade dr Rajs dolazi u Srbiju u septembru 1914, gde upoznaje holandskog lekara Arijusa van Tinhovena koji je ranije počeo istraživanje ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.

Dr Rajs je anketu saslušanja austrijskih zarobljenika sprovodio odlazeći na lice mesta, otvarajući grobove, pregledajući leševe i ranjenike, ulazeći u kuće i vršeći tehnička ispitivanja.

Rezultati te ankete imali su ogroman efekat u svetu, jer su ukazali na zločine vojske Austrougarske monarhije.

Rajsa je najviše interesovao srpski seljak, vojnik, njegovo držanje u nesreći i pobedi, i pod uticajem tog mentaliteta i duha odlučio je da se trajno veže za Srbiju.

Sa srpskom vojskom se Rajs povlačio se preko Albanije, a privrženost istini najviše je ispoljavao ličnim angažovanjem na pomoći srpskim izbeglicama, zbrinjavanjem srpske siročadi u Švajcarskoj, kao i slanjem pomoći stanovništvu okupirane Srbije.

Rajs je bio i na na Solunskom frontu gde je neumorno obilazio trupe, bio na najopasnijim mestima uz vojnike, za šta je kasnije dobio Medalju za hrabrost.

Pored svih nagrada i medalja, dr Rajs je uvek isticao da mu je zahvalnost srpskog naroda jedina nagrada za sve što je učinio.

Dr Rajs je na Solunskom frontu proveo od 18. novembra 1916. do 1. novembra 1918. godine kada je oslobođen Beograd

Posle proboja fronta 15. septembra 1918. u svim mestima kroz koja je prolazio, obavljao je uviđaje o zlodelima u okupiranim područjima i direktno omogućio da se sazna istina o zločininima.

Završetak rata nije značio kraj Rajsove misije, pošto je on smatrao svojom obavezom da rezultate ankete o zločinima uobliči u zvanične izveštaje za predstojeće međunarodne mirovne pregovore.

U Ministarstvu unutrašnjih dela je, takođe, osnovao dvogodišnju policijsku školu

Dr Rajs je bio prvi počasni predsednik srpskog, a potom i jugoslovenskog Aerokluba „Naša krila”.

Zbog sukoba mišljenja sa tadašnjom vladom, a posebno sa premijerom Nikolom Pašićem (1845-1926), ne želeći da se izlaže spletkama, dr Rajs je odlučio da se povuče sa javne scene, ali nikad nije izgubio popularnost u narodu.

Dr Rajs je 1928. napisao politički testament, apel „Čujte Srbi” koji je ujedno i dokument o vremenu od 1918. do 1928. godine. Smrt dr Rajsa 8. avgusta 1929. bila je neočekivana.

Posle verbalnog sukoba sa bivšim ministrom Kapetanovićem, ratnim profiterom koji je rat proveo u inostranstvu, dr Rajs je pao ubijen rečima koje nije mogao da preboli, kažu istorijski spisi.

Srce Dr Rajsa, po testamentarnoj želji, pohranjeno je u kapeli koja se nalazi u spomeničkom kompleksu na Kajmakčalanu (planina Nidže) u Makedoniji, podseća se u saopštenju.