Jedanaest godina Putina na vlasti

MOSKVA – Sutra se navršava 11 godina od kako je aktuelni ruski premijer Vladimir Putin došao na čelo vlade Rusije, a potom i na mesto predsednika države, čime je otpočela epoha u kojoj je Rusija, prema mišljenju većine Rusa, povratila ugled i snagu. Tadašnji, prvi predsednik Rusije, Boris Jeljcin imenovao je Putina u avgustu 1999. godine za premijera, da bi mu poslednjeg dana iste godine i 20. veka predao i kormilo države, uz želju da Rusija uđe u novi vek sa „novim političarima, snažnim, energičnim i pametnim ljudima”.

I pre dolaska na mesto predsednika Putin, do tada relativno anoniman u političkim krugovima, imao je visok rejting i glatko je pobedio na vanrednim predsedničkim izborima već u prvom krugu.

Pravnik po struci, Putin je bio zaposlen u nekadašnjem KGB-u, a od 1985. do 1990. godine bio je angažovan na zadacima u Drezdenu u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.

Po povratku u zemlju bio je saradnik gradonačelnika Sankt Peterburga, činovnik u Jeljcinovoj administraciji, direktor Federalne službe bezbednosti, predsednik vlade i sekretar Saveta za bezbednost.

Stupajući na funkciju v.d. predsednika, Putin je zatekao razrušeni Sovjetski Savez, nesigurnu državu, rat u Čečeniji, bankrot finansijskih institucija i propale uloge građana, prezaduženu zemlju, svakodnevicu ispunjenu ubistvima i obračunima kriminalaca.

Na početku mandata kao novi predsednik obećao je nastavak procesa demokratizacije i povratak ugleda Rusije u svetu.

Analitičari ističu da je Putin čvrst u konsolidaciji najveće zemlje na svetu i da je izvršio odlučujući uticaj na istoriju moderne Rusije, a pojedini - poput ruskog politikologa Gleba Pavlovskog, da je stvorio koncepciju nove države.

Iako se za državnike obično kaže da su „na kormilu” zemlje, završavajući dvostruki uzastopni mandat predsednika posle osam godina, Putin je februara 2008. rekao da je radio od jutra do sutra kao „rob na galiji”.

Na novoj-staroj poziciji dočekala ga je borba protiv svetske ekonomske krize i rad na sprečavanju njenih socijalnih posledica, kao i aktivnosti na daljoj modernizaciji zemlje i privrede.

Upravo povećanje standarda i dinamičan razvoj zemlje razlozi su koje navode njegove pristalice, objašnjavajući zašto imaju poverenje u njega.

Uoči jubileja, ruski premijer se našao usred novog izazova, rukovodeći otklanjanjem posledica suše i vatrene stihije, koje su zadesile Rusiju u uslovima neuobičajeno visokih temperatura, rekordnim za proteklih 130 godina.

Obilazi zgarišta u kojima je do sada u nekoliko ruskih regiona život izgubilo više od 50 ljudi, a bez krova nad glavom ostalo više od 2.000 porodica. Razgovara sa postradalima i „podseća” regionalne i lokalne predstavnike vlasti na odgovornost za sprečavanje širenja požara.

Doneo je odluku o izdvajanju sredstava za izgradnju novih kuća na mestu izgorelih do kraja oktobra i isplatu kompenzacija stradalima. Čak je, kako bi javnost imala potpun uvid u tok građevinskih radova, naložio da se na gradilištima ugrade video-kamere.

Visok rejting koji ima u javnosti (prema nekim istraživanjima u junu mu je poverenje ukazalo 61 odsto ispitanika), često se objašnjava i veštim istupanjem u javnosti.

Za razliku od mnogih svetskih lidera, 58-godišnji lider Rusije često govori „narodskim” jezikom, ne ustručava se da pokaže odličnu fizičku kondiciju jahanjem konja u sibirskim stepama, rešava problem penzionerke posle nesreće voza „Nevskog ekspresa”, poklanja satove pastirovom sinu i radniku.

Nedavno se na Krimu pojavio u društvu „bajkera” na crnom motociklu, u crnoj majici, crnim naočarima i rukavicama. Ne manje uverljivo nastupa i na skupovima sa intelektualcima.