Robert de Niro na poslednjoj rolni „kodakhroma”

Putovanje koje ulazi u istoriju analogne fotografije počelo je u junu u Njujorku, a završilo se posle šest nedelja u malom mestu u Kanzasu, gde postoji jedina fotografska radnja na svetu u kojoj se i dalje može razviti čuveni dijapozitiv film „kodakhrom“.

Za tih šest nedelja je fotograf „Nešenel džiografika“ Stiv Mekari, kome je povereno da ispuca poslednjih 36 snimaka, prešao pola sveta. Posetio je i region gde je pre 26 godina napravio čuvenu fotografiju izbegle Avganistanke, objavljenu na naslovnoj strani ovog magazina.

Ovog puta nije hteo da mu pozira pevač Pol Sajmon, iako je svojevremeno pevao o „kodakhromu“, koji svojim bojama „čini da ceo svet izgleda kao sunčan dan“. Ali mu je zato pred objektiv stao glumac Robert de Niro.U Njujorku je snimio Bruklinski most, a u Indiji zvezde Bolivuda i članove plemena Ribari u Radžastanu, koji nestaju baš kao i ovaj film, preneo je Asošiejtid pres.

Kodak je u avgustu prošle godine prekinuo proizvodnju „kodakhrom“ filmova, koji su ušli u istoriju i po tome što je na jednom takvom Abraham Zapruder snimio atentat na Džona Kenedija.

Mekari kaže da je osećao nostalgiju dok je ubacivao poslednju rolnu u svoj „nikon F6“.

„Pomislio sam da nema boljeg načina da odam počast filmu nego da pokušam da snimim legendarna mesta i ljude. Meni je u DNK da želim da osvetlim ljude, da ispričam priču tamo gde se nešto dešava“, rekao je.

Na putovanju ga je sve vreme pratila TV ekipa kanala Nešenel džiografik. Plan je da dokumentarac o tome bude emitovan početkom sledeće godine.

U malom mestu Parsons u Kanzasu nalazi se fotografska radnja „Dvejn foto“, jedina na svetu koja još razvija ovaj film, ali je i ona najavila da će to raditi samo do kraja godine.

Originalni snimci na poslednjoj rolni filma biće sačuvani u strogo klimatizovanoj atmosferi Kuće filma i fotografije „Džordž Istman“ u Ročesteru.

Mekari je vlasnik lične zbirke od 800.000 snimaka na „kodakhromu“. Međutim, u julu je slučajno pronašao i neke iz 1969, koje je bio odložio i zaboravio.

„Ne samo da je boja dobra, nego su to i dobre slike“, oduševljeno je rekao. „Zamislite da ostavite digitalne fotografije na hard disku i potražite ih 40 godina kasnije. Da li bi iko mogao da ih vidi? U tome je draž filma. On je sam sebi dovoljan. Okrenete sliku ka svetlu i – gledate.“

J. J. K.