Izmišljanje prošlosti

„Pesma je pravi i-mejl: emotivna pošta. Pisanje pesama je zapravo razmena osećanja”, rekao je svojevremeno Džimi Veb. Treba mu verovati. On je uz Berta Bakaraka, Boba Dilana i tandema Lenon–Makartni, najveći autor popularnih pesama našeg doba. Spisak numera koje je napisao to dokazuje: „Wichita Lineman”, „The Highwayman”, „By the Time I get to Phoenix”, „Macarthur Park”. Kao krunski dokaz može da posluži „Galveston”, najpotresnija i najsuptilnija antiratna pesma ikad ispevana.

Vebove pesme su bile hitovi za Frenka Sinatru, Glena Kembela, Donu Samer, sastav „The 5th Dimension” i druge. Na nedavno izašlom albumu „Just Across the River” on je ponovo izveo 13 svojih pesama. Glavni saradnik bio mu je producent i aranžer Fred Molin. Sličan projekat – album „Ten Easy Pieces” – njih dvojica su već realizovali 1996. godine. Ovog puta metod je malo promenjen. U većini pesama Veb nastupa u duetu sa nekim poznatim pevačima. Tu su Lusinda Vilijams, Mark Nofler, Bili Džoel, Linda Ronštat i mnogi drugi.

Većinu pesama sa albuma „Just Across the River” čuli smo u boljim izvođenjima. To je i glavna slabost ovog albuma. Ne zna se, naime, zašto Džimi Veb ne ostavi svoje pesme na miru – da žive svoje slavne živote u skladu sa reputacijom koju imaju. Numera „The Highwayman” ne može bolje nego onako kako su je izveli Kristoferson, Keš, Dženings i Nelson, Glen Kembel je dao definitivnu verziju pesme „Wichita Lineman” i tako dalje.

Samo dve pesme su zablistale jarkom svetlošću na ovom albumu. To su „Oklahoma Nights” i „P. F. Sloan”. Prvu, koja peva o nostalgičnom putovanju u rodni grad, u automobilu marke „mustang” i sa flašom vina u ruci, Veb je izveo sa Vinsom Gilom. Naivnost prvih mladalačkih avantura i susret sa saznanjem da vreme neumitno teče i odnosi sa sobom voljene ljude, doneli su čedno i nadahnuto. Originalno izvođenja Arla Gatrija ostaje, međutim, i dalje neprevaziđeno.

Numera „P. F. Sloan”, koju Veb ovog puta izvodi u duetu sa Džeksonom Braunom, kruna je albuma „Just Across the River” i njegov raison d’etre. Glavni junak ovog napeva je P. F. Sloun. On je, kao Veb i Džekson, autor pesama. Njegova numera „Eve of Destruction”, u izvođenju Barija Megvajera, jedna je od najpoznatijih protestnih pesama. Pesma „P. F. Sloan” ima ironičan karakter. Veb se sprda sa ovom vrstom muzičkogangažmana, takozvanim duhom šezdesetih i Slounovom sudbinom, odnosno zaboravom koji je vrlo brzo prekrio njegov rad.

Tamo gde je bila ironija sad je, međutim, došla autoironija. Ispostavilo se da se Vebova i Braunova sudbina ne razlikuje od Slounove. I njihove pesme slično prolaze. Zaboravljene su i demodirane. Čini se da je album „Just Across the River” i snimljen iz tih razloga – da se slavna prošlost još jednom izmisli i na taj način pobedi efemerna priroda muzike u koju je uložen čitav život i autentična umetnička ambicija.