Bakra i za sledeće generacije

Bor – Od ovog leta budućnost Borskog kombinata bakra mnogo je izvesnija nego u minule tri i po godine, kada su ovde neslavno okončana tri tendera za privatizaciju ovog našeg rudarskog i metalurškog giganta. Konačno, 10.juna, uz pomoć države, potpisan je ugovor sa kanadskom firmom „Lavalin” o gradnji nove topionice bakra, a 1. jula ozvaničen je i početak gradnje. Zvanično je obnarodovano da je država kreditni garant gradnje nove topionice i, istovremeno, garant i finansijer obnove davno dotrajale rudarske mehanizacije.

Počela je, dakle, obnova Borskog kombinata bakra koju država ove godine pomaže sa ukupno 200 miliona evra. Neočekivano, s obzirom na to da se do pre godinu dana, gotovo pune dve decenije, maćehinski odnosila prema sudbini nekadašnjeg giganta. Kao da su merodavni potpuno bili smetnuli s uma da su u Boru i Majdanpeku otkrivene rezerve bakarne rude veće od milijardu tona i da će ova strateški najisplativija sirovina u Srbiji moći da se kopa i prerađuje u narednih sto godina. Tek sada se ponovo o tome priča s optimizmom i navodi kako Srbija poseduje 2,5 odsto svetskih rezervi bakra, možda i više. Nova savremena topionica, značajna i za proizvodnju i za ekologiju, biće završena u naredne tri godine, a na kopove u Boru i Majdanpeku već je stiglo 15 moćnih rudarskih mašina, vrednih 27 miliona evra. Uz pomoć države ugovorena je i nova kupovina za još 15.000 evra. Ove godine Borski kombinat će proizvesti 30.000 tona bakra u koncentratu ili gotovo tri puta više nego pre dve godine, kada je proizvodnja bila gotovo potpuno zamrla. A za tri godine bivši gigant će stići do godišnje proizvodnje od 65.000 tona bakra iz sopstvene rude.

Bor će, istina, i tada biti „u manjku” za oko 40.000 tona prema proizvodnji iz sopstvene rude u 1989. godini. Ali, ne treba mnogo hajati zbog toga. Biće manja proizvodnja, ali će se Bor racionalnije odnositi prema sopstvenom rudnom blagu, ne arčeći ga. Sadašnji direktor Borskog kombinata Blagoje Spaskovski to ovako objašnjava:

– Imamo rudnik rezervi kojima bi dugoročno mogli da podmirimo i novu topionicu i još jednu takve veličine, ali dovoljna nam je samo jedna, koja će godišnje moći da preradi 400.000 tona bakarnog koncentrata. Reč je o novoj strategiji o kojoj smo se dogovorili sa državom. Zato što imamo sirovinu koja se sada, po dobroj ceni, sve više traži u svetu i zato što najupućeniji svetski stručnjaci predviđaju da će cena dugoročno biti stabilna. Može se, dakle, dobro živeti i sa proizvodnjom između 60.000 i 70.000 tona bakra, a i rezerve će nam trajati duže – za više generacija.

Bor će se, dakle, obnavljati da bi radio racionalno. U toku avgusta posao će dobiti sto mladih stručnjaka, a biće primani i novi dok obnova bude trajala. U gradnji nove topionice bakra učestvovaće i desetak naših preduzeća sa oko hiljadu radnika.

Biće više bakra i neuporedivo više čistog vazduha, a državni ulog u obnovu Bora višestruko će se, dugoročno, isplatiti i Boru i Srbiji.

Stojan Todorović