Nova faza krize

TRAGOM VESTI

Teheran je odbacio zahtev Saveta bezbednosti da obustavi svoj nuklearni program, a Vašington je odmah najavio nove sankcije za Iran. Kako će reagovati Rusija, Kina i Francuska ostaje da se vidi, tek posle libanske svet ulazi i u novu fazu iranske krize.

Nema nikakve sumnje da Iran žuri sa proizvodnjom svoje atomske bombe i da to pitanje ajatolasi u Teheranu smatraju bitnim uslovom opstanka na vlasti. Sada je samo u pitanju trka sa vremenom, hoće li SAD i Izrael dozvoliti Iranu da napravi nuklearno oružje i pored izjava iz Teherana koje Izraelu negiraju pravo na državni opstanak, ili će zapadnoevropske države, Rusija i Kina, dakle svi oni koji dosta trguju sa Iranom, uspeti da spreče neku vojnu akciju koja bi zaustavila iranski nuklearni program?

Što se tiče nekih novih sankcija za Teheran, Iranci imaju već godinama uhodan mehanizam za njihovo ublažavanje i izbegavanje. Eskiviranje embarga način je njihovog života još od vremena dolaska ajatolaha Homeinija na vlast.

Kada su iranskog ambasadora u UN Saida Horasanija još 1987. godine zapitali kako njegova zemlja nabavlja oružje, on je kratko odgovorio: "Kada imate para, možete na tržištu kupiti što vam je drago."

Njegovu izjavu potvrdile su godine koje su usledile, pa su Iranci nabavili rezervne delove čak i za avione F-14 ojadivši Belu kuću u čuvenoj "aferi Nort" i zbog toga skoro srušili američku vladu. No, Iran je u međuvremenu izgradio i dosta moćnu vojnu industriju. Zahvaljujući svojim uspešnim vezama na međunarodnom tržištu oružja, Iranci će moći da izigraju svaki embargo UN, jer u Teheranu kažu "da zahvaljujući korupciji na Zapadu, vrlo lako kupuju oružje na crno". Naime, Iranu su oružje godinama prodavali Argentina, Austrija, Velika Britanija, Vijetnam, Nemačka, Libija, Sirija, Tajvan, Brazil, Švedska, Švajcarska, Pakistan, sada ga vojno snabdevaju Rusija, Kina, Severna Koreja. Teheran ima džinovske zalihe oružja, jednu protivoklopnu raketu koja košta 6.000 dolara Iranci plaćaju i do 18.000 dolara. Mali je broj država koje mogu da odole takvim argumentima.

Iako Iran zvanično svuda nailazi na zatvorena vrata i gotovu uvek mora da se snabdeva tajnim putevima i u sivim zonama gde se pregovara u okviru poluzvaničnih ugovora, najčešće ilegalnih, Teheran je u tom transnacionalnom poduhvatu na planetarnom nivou ispoljio pravu genijalnost. Nikada u novijoj istoriji nisu viđene takve ogromne količine teškog oružja koje putuju iz zemlje u zemlju, sa svih strana sveta, pred nosom i očima carina i policija.            

Šta, dakle, sada mogu da urade SAD? Ukoliko uvedu neke posebno stroge sankcije Iranu, Teheran može da blokira Ormuz i izvoz nafte iz područja Zaliva. To bi se odrazilo i na onako nestabilno tržište nafte i pogodilo pre svega Zapadnu Evropu i SAD. Moskva i Peking bi samo dodatno zaradili na tome.

S druge strane, SAD nemaju kapacitete za bilo kakvu vojnu kopnenu akciju protiv Irana. Izrael je svoje vojne resurse dosta potrošio akcijom u Libanu, tako da će svi akteri krize sačekati još neko vreme. Amerikanci, da se svet uveri u tvrd stav Irana i njegovo ignorisanje zahteva UN, Izrael da prikupi snagu i odmori pilote. U međuvremenu, Iranci će najverovatnije nastaviti program proizvodnje atomske bombe. Posle svega, sadašnji režim u Teheranu zapravo i ne može nazad...

--------------------------------------------------------------------------

EU: Prerano za sankcije

LAPENRANTA, Finska – Evropska unija je upozorila juče da je preuranjeno uvoditi sankcije Iranu zbog toga što Teheran nije ispunio zahtev UN da do 31. avgusta obustavi nuklearne aktivnosti. "Za EU, diplomatija ostaje broj jedan u iznalaženju rešenja", izjavio je finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja, čija zemlja predsedava EU.

On je na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica EU istakao da sada nije "ni vreme ni mesto" da međunarodna zajednica uvede sankcije Iranu, preneo je AP.

Tuomioja je rekao da ukoliko Iran "zaista traži pregovore", onda "treba da se vidi o kakvim uslovima je reč".

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas da namerava da se početkom sledeće nedelje sastane sa glavnim iranskim pregovaračem Alijem Laridžanijem. "Mislim da je u diplomatiji rešenje", rekao je Solana u finskom gradu Lapenranti, gde se održava sastanak šefova diplomatije 25-orice.

On je dodao da će sastanak najverovatnije biti održan u Evropi, ali ne navodeći više detalja, prenela je DPA.

Američki zvaničnici su najavili da neće posegnuti ni za jednom akcijom pre nego što se Solana sastane sa Laridžanijem. (Tanjug)