Hlebom, kriglom i vodom protiv novih cenovnika

Ko bi da izbegne proizvode koji su ovih dana poskupeli i tako pričuva novčanik morao bi doslovno da bude na hlebu i vodi. I možda na ponekoj limenki piva. Može delovati čudno, ali izvan talasa poskupljenja koje je zahvatilo naše tržiše ostali su pivo i flaširana voda, a dogovoreno je i da se cena vekne „sava” ne menja.

A cenovnike drugih proizvoda većina trgovaca menja gotovo svakodnevno. „Idea”, koja je prva podigla cenu svinjskog buta, dan kasnije ga je prodavala na akcijskoj ceni, nižoj za 100 dinara. Dok se strahovalo koliko će biti uvećane cene osnovnih namirnica poput mleka, ulja i brašna, malo ko je očekivao da će šampion poskupljenja biti paradajz. I juče je bio papreno skup. Barem tamo gde je mogao da se kupi. Ovog povrća nije bilo u mnogim prodavnicama, pa ni i u hipermarketima velikih lanaca. A cena se i kod njih već približila cifri od 180 dinara. Na tržnicama je kvalitetan jabučar i dalje skuplji od 200 dinara.

Trgovci nemaju dobre vesti za potrošače i kažu da se iste, ako ne i više cene paradajza mogu očekivati i narednih dana.

– Paradajz je deficitarna roba i za sada će ostati skuplji od 159 dinara, jer ga po toj ceni i mi nabavljamo. Toliko košta, naravno, u objektima u kojima može da se kupi jer ga u nekim nemamo – kažu vodeći trgovci.

Ekonomisti visoke cene objašnjavaju odnosom ponude i tražnje, a u Ministarstvu trgovine „rastom cena imputa u proizvodnji”, ali potrošačima to malo znači. Njih više zanima kada će po povoljnijim cenama moći da pazare paradajz.

U pojedinim trgovinskim lancima nadaju se da će za nekoliko dana iz Makedonije početi da pristižu veće količine na naše tržište. Veća ponuda bi, kako kažu, mogla da dovede do pada cena. A da li će tako i da bude, niko ne može da tvrdi.

I dok se potpuno neočekivano komercijalisti svih većih lanaca danima bave cenom paradajza, pivopije mogu da budu mirne. Najveći proizvođači ječmenog napitka kažu da nema najava mogućeg povećanja cena. Da prostora za poskupljenje nema, pokazuju i podaci po kojima je od početka godine prodaja piva opala desetak odsto. Ni Svetsko prvenstvo u fudbalu nije izazvalo povećanje tražnje, kako je to ranije bivalo.

Iz istog razloga i cena flaširane vode miruje. Kako kažu vodeći proizvođači, branša mineralne vode do 2009. godine beležila je godišnji rast od 10 odsto. Ali, ove godine je, zbog krize, opala prodaja flaširane vode. A i sektor ugostiteljstva, jedan od najvećih potrošača, zabeležio je pad iz istog razloga.

Rast cena sprečava i veliki broj proizvođača. Ima ih barem četrdesetak. A u supermarketima ponuda je nikada veća. Na rafovima „Maksi” supermarketa ima 126 vrsta i pakovanja voda. Od mineralnih i slabomineralnih, pa do gaziranih, slabogaziranih, negaziranih, prirodno gaziranih...

S. Despotović