Svadba, svadba

Jedna smo od četiri najsiromašnije zemlje Evrope. Od 200 zemalja sveta nalazimo se na 163. mestu po stepenu zaposlenosti (u društvu Gabona, Senegala i Džibutija). Čak 164 zemlje na svetu imaju manju inflaciju od Srbije. Kupovna moć građana za dve godine pala je za 50 odsto. Rast cena u obrazovanju je 14 puta veći od rasta cena alkohola i duvana. Imamo 150.000 novoodbeglih mladih stručnjaka. Paradajz je skuplji od mesa, a vlada koja se u Ujedinjenim nacijama bori za Kosovo, ne može da se izbori sa par mlekadžija i nestašicom mleka, sa poskupljenjem hrane i lekova.

Ali ovaj užas ublažila je odlučnost vlasti da se energično obračuna sa udovicama i njihovim penzijama. Narod već kliče tom junaštvu! Jer, u nečasnoj nameri da prežive, one ugrožavaju temelje ekonomskog i pravnog sistema. Te temelje inače ne ugrožava nijedan tajkun ili političar. Niko kao Eva Ras, državni neprijatelj broj jedan! Tu zastajem i dodajem: živela Eva Ras, u inat državnom budžetu!

Nismo daleko od dana kada će temeljno kriminalne udovice, spaljivati na lomači sa pokojnicima. Iz čisto ekonomskih razloga, u skladu sa proklamovanom politikom socijalno odgovorne države i nama bliskim indijskim običajnim  pravom... Koje je zvezda vodilja na našem odlučnom evropskom putu... Već vidim ministre u vladi kako oči kopaju jedan drugom, kom tajkunu će dati monopol na uvoz baklji i lomača, izvodeći preciznu računicu koliko se mogu ovajditi od grama pepela nečastive, izraženog u evrima.

Tom ritualnom spaljivanju nesavesnih korisnica penzionog fonda, koje su se drznule da žive, neće prisustvovati 600 lekara iz Srbije, kojima će Nemačka dati posao za platu od 3.500 evra i to bez nostrifikacija diploma i uz obezbeđen smeštaj. Pa, ko kaže da u Srbiji nema i srećnika? Ima ih. U Srbiji su srećni samo gastarbajteri, kad dođu na odmor i vide odakle su pobegli.

Istovremeno, grobar opozicije prekomandovan je u goluba pismonošu, ali umesto da, po zadatku odleti u Pakistan da brani Kosovo, davnašnja i iskrena ljubav ponela ga je put Brisela. Raspon krila sada mu je baždaren isključivo na tu destinaciju. Ostaje tajna da li je uzrok unutrašnje ili spoljašnje prirode. Za let preko bare, u postojbinu UjkaSema, moraće mnogo više da ustupi od opozicionog statusa. Na primer, svoj takođe nepokolebljivi  patriotizam, kojim je godinama unazad ophrvan. Jer, sad su u njemu uzburkane strasti: da li će Srbiju prevariti sa Evropom, ili Evropu sa Srbijom? Nema dileme. Biće principijelan, kao i uvek.

A, u Briselu su mu već provodadžisali. Novopečeni evropski kumovi već su mu begenisali mladu. Žutu, a plavušu. I to je po povratku odmah objavio, radošću uspaljenog tinejdžera, ostavljajući nam da nagađamo da li je mlada već trudna ili su posredi iskonski čiste emocije. Tako će nas brak divova konačno zatrti do kraja. Pogotovo u situaciji kada srpska vlada deluje kao farma nojeva (sem par časnih izuzetaka, u koje pre svega ubrajam Ivicu Dačića). Svima su glave u pesku, a sve ostalo im se ponosno šepuri na tropskim temperaturama. Efekat takvog, suncem okupanog položaja, ne treba ni opisivati. Osećamo ga...

Zvanična državna politika, koja se kao mantra ponavlja u četiri reči: „I Kosovo i Evropa”, svakom dobrovidećem građaninu svela se samo na dve reči: „Znači ništa!” I duplo ništa – kad se doda i urušavajući standard. Zato dobrovideće građane treba zaslepiti tim neprirodnim venčanjem. Biće to svetlost jačine one koju emituje atomska pečurka... I efekti na građane biće istovetni onima koje proizvodi atomska pečurka...

Pitam se da li, pre ovog velikog praska, ima političara koji sme ovom narodu da saopšti bolnu istinu: Kosovo je sve više prošlost, a Evropa sve manje budućnost.

Vlastoljublje im ne dozvoljava da budu iskreni. Ali rešenje postoji.

U zemlji u kojoj su svi na vlasti, opozicija je jedino narod.