Pod istragom ratni plen „Škorpiona” i „Šakala”

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine pokrenuo je finansijsku istragu protiv četvorice pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni”, kao i protiv 18 pripadnika „Šakala”, okrivljenih za ratni zločin u mestu Ćuška, na Kosovu. Kako saznajemo, narednih dana biće pokrenute i finansijske istrage protiv osuđenih u predmetima „Ovčara” i „Zvornik”.

„Zbogsumnje da poseduju znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela ratnog zločina, tužilaštvo je do sada prikupilo informacije koje ukazujuda je imovina osuđenih i osumnjičenih u ovim postupcima u znatnoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima u vreme kada su počinjena krivična dela. Ovo su prve finansijske istrage pokrenute u predmetima ratnih zločina”, kaže za „Politiku” tužilac Vukčević i dodaje da se postupci odnose na imovinu počinilaca ratnih zločina koja bi mogla da se nalazi i u BiH, Hrvatskoj i u Crnoj Gori.

Pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, ali i pred Apelacionim sudom okončan je postupak protiv petorice pripadnika jedinice „Škorpioni”, u kojem su Slobodan, Branislav i Aleksandar Medić, kao i Pera Petrašević osuđeni na ukupno 53 godine zatvora, zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.Reč je, podsećamo, o likvidaciji šestorice muslimanskih zarobljenika u selu Trnovo u BiH. Jedinicu „Škorpioni” osnovala je Naftna industrija Republike Srpske Krajine, u cilju obezbeđivanja naftnih polja u mestu Đeletovci, od 1992. do 1996. godine. Povod za finansijsku istragu koju tužilaštvo traži od MUP-a je što je Slobodan Medić, zloupotrebljavajući svoj položaj, trgovao naftom i tako pribavljao za sebe i svoje saradnike veliku imovinsku korist.

Slobodan Medić je na suđenju tvrdio da je sve vreme dok je bio na čelu „Škorpiona” primao platu od 300 tadašnjih nemačkih maraka.Izjavio je i da poseduje farmu ovaca i ergelu konja, kao i kuću u Novom Sadu. Tužilaštvo sada ispitujena koji je način Medić kupio ili pomogao da se kupi 30 kuća za vreme komandovanja jedinicom, što je takođe naveo na glavnom pretresu.

Od policije je zatraženo da se prikupe podaci iz Republičkog fonda za PIO, poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti, izveštaj o plaćenim komunalnim uslugama od javnih preduzeća, podaci iz Agencije za privredne registre iz Centralnog registra za hartije od vrednosti, podaci iz NBS, Uprave za sprečavanje pranja novca i poslovnih banaka, kao ida se proveri carinska dokumentacija za uvoz vozila.

„Prema našim podacima, pljačka i bogaćenje bili su motivi za učešće u ratu čak 90 odsto onih koji su procesuirani. Smatram da su za pokretanje finansijskih istraga interesantni pojedinci za koje svedoci navode da su se bavili „biznisom” tokom i neposredno posle rata. Oni su pominjani kao deo lanca šverca nafte i građevinskog materijala”, objašnjava tužilac Vukčević.

U slučaju poznatom kao „Ćuška”, osumnjičenimase stavlja na teret da su pretresali albanske kuće, pljačkali ih i palili. Uzeli su „pežo” i kamion nosivosti 10 tona koji im je predao jedan od oštećenih kako bi „otkupio” život svog sina. Od žrtava je otetoukupno 1.350 nemačkih maraka, zlatne minđuše i prstenje. Jedan od osumnjičenih je nožem urezao čoveku na grudima znak četiri ocila i od njega oduzeo 100.000 maraka, kako bi poštedeo život njegovom sinu. Čovek je kasnije ubijen rafalima ispaljenim u dvorišni toalet, u koji je zatvoren.

Novac i zlatan nakit, vozila i kamion sa nameštajem, oduzetim iz više od 30 zapaljenih kuća, osumnjičeni su, kako se sumnja, predali pokojnom Nebojši Miniću, po završenoj „akciji”. On je deo ratnog plena zadržao za sebe, a deo podelio pripadnicima svoje jedinice. Jedna od žrtava navela je da je dala zlato i novac u vrednosti između četiri i pet hiljada nemačkih maraka.Stanovnici selabili suprimorani da na ćebe ispred „Šakala” stave sve što imaju.

Dorotea Čarnić