Pomorska trka na severnom Egeju

Prizor sa prošlogodišnje regate na EgejuBasnoslovne jahte grčkih brodovlasnika, plutajuće platforme sudija regate „Egej 2010”, svita političkih zvaničnika iz Atine i Soluna, novinari i radoznalci... idilično – usnula luka Limenas na ostrvu Tasos nikada ranije nije ugostila takvu pomorsku raskoš kao ovog vikenda.

Na azurnoj pučini između Svete gore, naftnih platformi „Prinos” i luke Limenas usidreno je ovih dana stotinak luksuznih domaćih i stranih lađa, u iščekivanju današnjeg starta jubilarne 10. „Egejske regate”.

Odlukom organizatora (Ministarstva infrastrukture i puteva i niza grčkih jaht-klubova) prestižna regata ove sezone vozi se prvi put na strateškom severoistoku Egeja: između ostrva Tasos, Samotraki i Limnos do cilja na Lezvosu , gde jahte treba da stignu 28. avgusta.

„Egejska regata 2010” izaziva neskriveno uzbuđenje na Tasosu, priznaje gradonačelnik ostrva Lefteris Meresis nedeljniku „Tasiaki”.

Ostrvo s petnaestak hiljada stanovnika, poznato po rudnicima srebra, astronomskoj osmatračnici, ženskom manastiru Arhangela Mihaila i pansionima za porodično letovanje, Tasos je ovog leta izabran za startno mesto prestižne regate.

„Vlasnicima jahti je ovo manje znani kraj Egeja, vreme je da se to promeni”, procenio je još prošle jeseni Organizacioni komitet regate.

Da utanači sve detalje takmičenja i pratećih kulturnih manifestacija regate, delegacija organizatora letos je vrlo detaljno obišla ostrva Tasos, Samotraki, Limnos i Lezvos.

U svom interesovanju za ostrva severoistočnog Egeja, organizatori regate ovog leta nisu bili usamljeni.

Turski okeanografski brod „Čezme” našao se, naime, prošlog meseca – u jeku priprema regate – takođe u blizini Tasosa, zabrinuto je prenela celokupna grčka štampa.

Šta je bio cilj plovidbe turskog okeanografskog broda između grčke luke Aleksandropolis, ostrva Samotraki i Tasos?

Brod „Čezme” pojavio se u dva navrata nedaleko od Tasosa bez prethodnog – inače obaveznog – zvaničnog obaveštenja Ankare Atini. Turska strana pravdala je pojavu „Čezmea” na severoistoku Egeja u blizini grčkih ostrva potrebom za obnovom geografskih mapa, što grčkim zvaničnim krugovima, a još više tamošnjoj štampi nije delovalo ubedljivo.

Sporna plovidba „Čezmea”, dolazak drugog turskog okeanografskog broda „Piri Reis” nadomak grčkog ostrva Kastelorizo južno od Rodosa, nagoveštaj interesovanja Moskve za uspostavljanjem pomorske baze „negde na Egeju” (dnevnik „Avrijani” spominje ostrvo Siros u Kikladima), zajedničke pomorske vežbe Turske i Albanije u međunarodnim vodama Jonskog mora između Krfa i Kefalonije... podstaknuti su novom globalno-geopolitičkom igrom na jugu Evrope, tvrdi mesečnik „Epikera”. Novim globalnim interesovanjem za potencijal pomorske zone jugoistočne Evrope, pridružuje se, izgleda, i namera zvanične Atine da otvori novo poglavlje traganja za naftom i prirodnim gasom na svojim morima.

Vlada premijera Jorgosa Papandreua najavila je, naime, nedavno nameru da svoj pomorski prostor izdeli na 42 oblasti potencijalnih istraživanja nalazišta nafte. Prema već iscrtanim mapama – jedna od najvećih zona budućeg traganja za crnim zlatom u Grčkoj zacrtana je u blizi Tasosa. Bogata nalazišta naslućuju se još oko Kikladskih ostrva, južno od Rodosa i Krita, kao i diljem Jonskog mora.

Strane naftne kompanije, pre svih američke, ruske i francuske, već pokazuju grozničavu zainteresovanost za potencijalne naftne koncesije širom Egeja i Jonskog mora. Zvanična istraživanja Atine o naftnim izvorima na severu Egeja za sada govore o potencijalu između dva i četiri milijarde barela i proizvodnji 130.000–180.000 barela dnevno u bliskoj budućnosti. Ukoliko se procene o naftnom blagu na severu Egeja pokažu tačnim, eksploatacija crnog zlata umnogome bi olakšala snabdevanje ekonomski izmorene zemlje, slažu se eksperti u Atini.

Šta Ankara stvarno misli o grčkim planovima da – uz učešće stranih petrokompanija traga za naftom na svojim morima? Delikatno pitanje razliva se egejskom pučinom: pomorske trke u ovom delu sveta tek počinju.

Tanja Vujić