Prosvetari opet prete štrajkom

Ko se nadao da predstojeća školska godina neće početi štrajkom prosvetnih radnika potcenio je ogorčenost sindikata u obrazovanju. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zakazala je jednodnevni štrajk upozorenja koji će 1. septembra u podne na beogradskom Trgu Nikole Pašića okupiti više od 3.000 zaposlenih u prosveti. Nezavisno od ove unije, Sindikat obrazovanja Srbije najavio je protest ukoliko nastavnicima ne bude odobreno povećanje plate od oktobra. Odluku o mogućem štrajku i skraćenju časova doneće krajem ovog meseca.
Najavljene proteste u Ministarstvu prosvete juče nisu komentarisali. Poručili su da će početak školske godine biti okosnica sastanka predstavnika reprezentativnih sindikata u obrazovanju i Žarka Obradovića, ministra prosvete planiranog sutra u 10 sati.
U jučerašnjem razgovoru sa novinarima u Istraživačkoj stanici „Petnica” kod Valjeva Obradović je rekao da očekuje da će školska godina početi na vreme i da će se svi predstavnici sindikata odazvati pozivu na sastanak. Kratko je obrazložio da „povećanje plata zavisi od pregovora sa MMF-om i politike Vlade Srbije u 2010. i 2011. godini.”
Uvećanje zarade nije osnovni razlog bunta Unije sindikata, i kakav god ishod razgovora sa ministrom bio – neće odložiti najavljeni protest prosvetara iz cele Srbije u centru Beograda, tvrdi Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
– U školama članicama Unije sindikata, a ima ih više od 600, školska godina će početi 2. septembra. Da bismo izrazili nezadovoljstvo zbog haosa u obrazovnom sistemu sastaćemo se na trgu u 12 sati i krenuti u protestnu šetnju do Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, gde ćemo u 13 sati predati zahteve. Ne zaluđujemo se povećanjem plata – to nam je na kraju liste. Prosečan dohodak prosvetnih radnika je 36.000 dinara, a štrajkom za povećanje od deset odsto samo bismo navukli gnev javnog mnjenja i ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama – kazao je Erdelji.
Unija je odlučila da protestuje zato što nije donet Program za stabilan obrazovni sistem u Srbiji koji je ponudila Ministarstvu prosvete, zato što „Srbija nema strategiju razvoja obrazovnog sistema, ima najnepismeniji narod u Evropi a za obrazovanje izdvaja do 20 puta manje novca nego druge evropske zemlje”. Unija smatra da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja treba da bude izmenjen i dopunjen. Procenila je da je nužno i „prekrajanje” Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika. Zagovornik je reforme nadzorničkih službi, racionalizacije mreže škola, broja zaposlenih i „zaustavljanja zapošljavanja bespotrebnih radnika po političkoj liniji”.
– Imamo najlošiji zakon u istoriji srpskog obrazovanja, a nemamo strategiju razvoja. Na odboru za prosvetu dokazali smo da je, otkad je Obradović ministar, zaposleno je 2.500 novih ljudi, a pričamo o nekakvoj racionalizaciji. U Vojvodini 1.000 nastavnika ostaje bez norme, dok načelnici lažiraju podatke. U Ministarstvu prosvete od 2008. godine ne mogu da izbroje koliko ima zaposlenih, a ima ih ko Vilotića od 1.000 do 100.000. Smanjuje se broj đaka, i od sada će ih do 34 biti u odeljenju, a raste broj prosvetnih radnika i to je samo delić sa spiska nelogičnosti kojem nema kraja. Na primer u Mašinsko-elekrotehničkoj školi u Kruševcu, gde inače radim, autoelektričari u oglednim odeljenjima među izbornim predmetima imaju etiku i logiku, a smanjen im je broj časova nacrtne geometrije – negoduje Erdelji.
Uspeh đaka Matematičke gimnazije je njihov lični i uspeh te škole a ne odraz valjanog funkcionisanja ovdašnjeg obrazovnog sistema, napominje naš sagovornik.
M. Simić-Miladinović