Njegovo veličanstvo potrošač

Volela bih mogu da imam više poverenja i u prodavce i u proizvođače, da ako me neko gleda u oči i vara, mogu da se požalim ali ne samo da bi mi bilo lakše, već da se neke nepravilnosti isprave

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Uglavnom ne čitam, nekako verujem da čim je u radnji, znači da je u redu i to je velika greška. Tu naviku nečitanja moram da promenim, ali volela bih da to čitanje bude iz radoznalosti, a ne iz opterećenosti.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je… 

A pa to se razlikuje... u banci – da mi ne koriste one bankarske izraze koje samo ljudi iz tog sveta razumeju; da se utvrdi zajedničko pravilo za sve banke – kome se obraćam kad uđem. Dešava mi se da u nekim bankama ne mogu da mrdnem dok ne kažem momku iz obezbeđenja šta mi treba, a onda me on uputi.Opet, desilo mi se pre neki dan da sam ušla i stala uredno u red koji je bio formiran, zatim je ušetao čovek i pored svih nas prošao do šaltera. Na moje pitanje kako to on prolazi tako ladno, obezbeđenje mi je odgovorilo da on ide da plati. Pa i ja idem da platim. Čovek mi je rekao da je trebalo odmah da odem na šalter za platni promet. E stvarno treba da znam pravila u poslovnici svake banke. Naravno da sam komentarisala da nije dobro rešeno. Takođe, u mnogim bankama je „spor sistem” pa onda čekamo da se „podigne” i čekanje na šalteru se pretvori u noćnu moru.

A u supermarketu?

Želim da se što pre ukine pravilo da sveža roba ide pozadi, a napred da se trpa ona bajata. Da ne mešaju staro pecivo sa novim pa u 150 grama žužua dobijete pola skamenjenih, a pola svežih. Da se zna koliko šta košta, a ne da jurim neku osobu koja tu radi (a obično je nema na vidiku) da je pitam koliko košta, a ona me pošalje na kasu. Tada obično odustajem i izlazim napolje. Takođe, u hipermarketima se često dešava da više od polovine kasa ne radi, a na onima koje rade je gužva. U supermarketima gde se sprema hrana ne mora još sa ulaza da nas zapahne miris podvarka i mesa i svega ostalog... Mogla bih ovako još ko zna koliko ali mislim da je jasno.

Uvozna ili domaća roba?

Nije mi važno odakle je roba već kakva je, ali voće i povrće sigurno domaće, ne kupujem onaj uvozni krastavac i paradajz usred zime nikada. Ali ću maslinovo ulje sigurno kupiti uvozno. Što se tiče robe koja ne spada u namirnice, uglavnom je uvozna, mada zaista nikada prvo ne gledam odakle je, već kakva je.

Da li kupujete na sniženjima?

Volim sniženja jer napokon roba dobije neku realniju cenu. Na žalost, to što se proglasi sniženjem, vrlo često ima ograničen izbor. Ostanu brojevi koje niko ne nosi ili premali ili preveliki, ili roba sa nekim oštećenjem i ona koja je stajala u izlogu. Često se osetim nasamarenom. Kao ura, rasprodaja, a ono ništa. Treba da sam prva u redu da bih nešto našla. To malo vređa i inteligenciju a i ko ima vremena da prati i jurca naokolo.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Bila sam nekoliko puta u inostranstvu kada je sezona rasprodaja. Prvo, sva roba je dostupna, kao da je došla nova kolekcija, a o cenama i razlikama da ne pričam. Ima jedan drastičan primer – suknju koju sam kupila u Budimpešti za pet evra, videla sam u Beogradu za 2.500 dinara. Stvarno nema smisla. Tad sam odlučila da ništa više kod nas neću kupovati, da se isplati skupljati pare i dva puta godišnje otići negde na dva dana i kupiti sve što poželiš. Kod nas je skoro sve bezobrazno skupo. Da nema Kineza, ovaj narod bi išao go i bos i to je sramota.

Koliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama?

Utiču naravno, gledam reklame ali one mogu da imaju i kontraefekat. Dakle, sve one naučnofantastične šerpe koje se cakle od samo jednog pokreta sunđerom, kosa koja postaje bujna do izbezumljenja, celulit koji za nekoliko nedelja nestaje, perut koja posle dva pranja nekuda odlazi... čista su besmislica. S druge strane, otvorim čep, onjušim to što je unutra, pa ako mi se dopadne kupim. Mnogo je loše to što i mi i oni znamo da nas varaju. To se plaća tako što mi u kupatilu stoji milion bočica koje sam kupila, pa se razočarala... Ima još jedna prevara. Skoro da ne možete da nađete univerzalno sredstvo za čišćenje, nego za pločice u kupatilu jedno, a za one u kuhinji drugo, za lavabo treće, za sudoperu četvrto... katastrofa. Ja nemam ni gde da držim toliku ambalažu.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Koristim gotov novac, odem na bankomat, tamo podignem okruglucifru i imam za nekoliko dana. Tako bolje kontrolišem stanje na računu, a i psihološki je drugi osećaj kad dajete žive pare. Nekako sam realnija.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

U bližem i daljem komšiluku nemam nikakav hipermarket, dakle moram namenski da idem kolima. To radim uglavnom jednom u deset dana. Zato sam na tromeđi tri pijace Đeram (koja mi je najbliža), Kalenić (koju volim najviše) i Cvetko (gde je bila super ponuda rasada, ali otkako rade Bulevar nisam išla). Na pijaci kupujem voće, povrće, ribu i meso, a u hipermarketu sve ostalo. Imam malu privatnu prodavnicu preko puta gde kupujem kad mi nešto zafali…

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Svakako da su promenili naš doživljaj kupovine. Često viđam kompletnu porodicu u hipermarketu, to je nekima i izlazak, naročito ako se nalaze u nekom tržnom centru. Pre svega je dobar osećaj da se ne gurate između gondola. Kolica su velika, robe ima u izobilju, mami da se kupi i ono što nam uopšte ne treba, ali mislim da smo se nekako već racionalizovali. Sećam se onih neverovatnih gužvi kao da se deli džabe. Stvar je u tome što smo dugo bili ograničeni na određeni broj artikala na tržištu i onda odjednom dobili toliki izbor. Ovde čovek već godinama može da bira samo šta će da kupi i kod koga, neki životni izbori u drugim segmentima su vrlo diskutabilni. Sećam se pre nekoliko godina, oko Nove godine, muž i žena sa dvoja kolica punih do vrha i preko vrha. Pitala sam se gde će to sve da strpaju i šta im toliko treba, a onda shvatim da smo godinama limitirani i da se ljudima ukazala prilika da napokon imaju nečega i u višku. Godinama smo krcali zalihe i sve se kupovalo iz straha da će da nestane. E to se promenilo. Svi znamo da ima svega uvek i to je dobro.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Ne brojim, ali nedeljno idem u tu veću kupovinu na pijacu. Nekada idem da vidim šta ima novo, ako je neka akcija, prosto iz radoznalosti odem.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom? 

Kad dobijem ono što sam očekivala. Kad mi nešto traje, kad je udobno, kad „nije prevara”.

Dobre cipele su…

One u kojima mogu da vozim, da potrčim da mi se ne upali crveno na pešačkom, da u njima odem na žurku, na koncert i da me cele vrate kući. To znači više pari. Nikada u jednom proizvodu ne možemo dobiti sve što želimo, zato je čarolija kupovine kombinovati količinu para, ponudu, sniženja, trendove... Hoće nekad i glava od toga da boli.

Šta se obično može naći u vašem frižideru? 

Obavezno – zelena salata, sir, masline, domaći džem, teglica pesta, rakija od borovnice sa sve borovnicama, jaja, jogurt, limun, šerpa sa ručkom, lončić domaće čorbice. To je regularno.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Što bi rekao jedan moj drug za devojke – da sam lupala recke, zid bi mi bio crn. Naravno da jesam, a ko nije. Ne samo materijalno, nego i emotivno. Kad su se ono uvodile fiskalne kase, prestali su da ispisuju cene na proizvodima i ja sam htela da kupim ulje. U prodavnici za kasom žena pedesetih godina. Pitam pošto je ulje, kad ona poče da viče „vidite da imam fiskalnu kasu, ne mogu ja vama sad tu da tumačim koliko šta košta, molim vas sačekajte u redu... Pao mi je mrak na oči. Onda sam izgovorila tu rečenicu zbog koje me moj kolega Dragan i danas zafrkava: „Slušajte, ja sam njegovo veličanstvo kupac i ne možete da vičete iz čista mira. Lepo vas pitam...” To takođe zovem oštećenjem, jer sam izašla besnija nego da mi je dva puta naplatila istu stvar.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Na ova dva pitanja ne znam odgovor, mislim da je tu slaba vajda, niko ne veruje da išta može da se promeni. Moje je da pristanem ili ne pristanem da me neko namerno ili slučajno vara, obmanjuje... ali volela bih mogu da imam više poverenja i u prodavce i u proizvođače, da ako me neko gleda u oči i vara, mogu da se požalim ali ne samo da bi mi bilo lakše, već da se neke nepravilnosti isprave. Prošle godine u jednoj manjoj samoposluzi, čovek je golim rukama preslagao vekne hleba. Nigde se nije videlo da on tu radi. Priđem jednoj kasirki i kažem joj kako neki čovek pipa sve hlebove, a ona kaže: „Eeee ali on je šef”. E dok je takvog šefovanja, ništa od njegovog veličanstva kupca.