Његово величанство потрошач

Волела бих могу да имам више поверења и у продавце и у произвођаче, да ако ме неко гледа у очи и вара, могу да се пожалим али не само да би ми било лакше, већ да се неке неправилности исправе

Да ли читате декларације на производима?

Углавном не читам, некако верујем да чим је у радњи, значи да је у реду и то је велика грешка. Ту навику нечитања морам да променим, али волела бих да то читање буде из радозналости, а не из оптерећености.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је… 

А па то се разликује... у банци – да ми не користе оне банкарске изразе које само људи из тог света разумеју; да се утврди заједничко правило за све банке – коме се обраћам кад уђем. Дешава ми се да у неким банкама не могу да мрднем док не кажем момку из обезбеђења шта ми треба, а онда ме он упути.Oпет, десило ми се пре неки дан да сам ушла и стала уредно у ред који је био формиран, затим је ушетао човек и поред свих нас прошао до шалтера. На моје питање како то он пролази тако ладно, обезбеђење ми је одговорило да он иде да плати. Па и ја идем да платим. Човек ми је рекао да је требало одмах да одем на шалтер за платни промет. Е стварно треба да знам правила у пословници сваке банке. Наравно да сам коментарисала да није добро решено. Такође, у многим банкама је „спор систем” па онда чекамо да се „подигне” и чекање на шалтеру се претвори у ноћну мору.

А у супермаркету?

Желим да се што пре укине правило да свежа роба иде позади, а напред да се трпа она бајата. Да не мешају старо пециво са новим па у 150 грама жужуа добијете пола скамењених, а пола свежих. Да се зна колико шта кошта, а не да јурим неку особу која ту ради (а обично је нема на видику) да је питам колико кошта, а она ме пошаље на касу. Тада обично одустајем и излазим напоље. Такође, у хипермаркетима се често дешава да више од половине каса не ради, а на онима које раде је гужва. У супермаркетима где се спрема храна не мора још са улаза да нас запахне мирис подварка и меса и свега осталог... Могла бих овако још ко зна колико али мислим да је јасно.

Увозна или домаћа роба?

Није ми важно одакле је роба већ каква је, али воће и поврће сигурно домаће, не купујем онај увозни краставац и парадајз усред зиме никада. Али ћу маслиново уље сигурно купити увозно. Што се тиче робе која не спада у намирнице, углавном је увозна, мада заиста никада прво не гледам одакле је, већ каква је.

Да ли купујете на снижењима?

Волим снижења јер напокон роба добије неку реалнију цену. На жалост, то што се прогласи снижењем, врло често има ограничен избор. Остану бројеви које нико не носи или премали или превелики, или роба са неким оштећењем и она која је стајала у излогу. Често се осетим насамареном. Као ура, распродаја, а оно ништа. Треба да сам прва у реду да бих нешто нашла. То мало вређа и интелигенцију а и ко има времена да прати и јурца наоколо.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Била сам неколико пута у иностранству када је сезона распродаја. Прво, сва роба је доступна, као да је дошла нова колекција, а о ценама и разликама да не причам. Има један драстичан пример – сукњу коју сам купила у Будимпешти за пет евра, видела сам у Београду за 2.500 динара. Стварно нема смисла. Тад сам одлучила да ништа више код нас нећу куповати, да се исплати скупљати паре и два пута годишње отићи негде на два дана и купити све што пожелиш. Код нас је скоро све безобразно скупо. Да нема Кинеза, овај народ би ишао го и бос и то је срамота.

Колико на избор производа утиче дизајн и реклама?

Утичу наравно, гледам рекламе али оне могу да имају и контраефекат. Дакле, све оне научнофантастичне шерпе које се цакле од само једног покрета сунђером, коса која постаје бујна до избезумљења, целулит који за неколико недеља нестаје, перут која после два прања некуда одлази... чиста су бесмислица. С друге стране, отворим чеп, оњушим то што је унутра, па ако ми се допадне купим. Много је лоше то што и ми и они знамо да нас варају. То се плаћа тако што ми у купатилу стоји милион бочица које сам купила, па се разочарала... Има још једна превара. Скоро да не можете да нађете универзално средство за чишћење, него за плочице у купатилу једно, а за оне у кухињи друго, за лавабо треће, за судоперу четврто... катастрофа. Ја немам ни где да држим толику амбалажу.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Користим готов новац, одем на банкомат, тамо подигнем округлуцифру и имам за неколико дана. Тако боље контролишем стање на рачуну, а и психолошки је други осећај кад дајете живе паре. Некако сам реалнија.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

У ближем и даљем комшилуку немам никакав хипермаркет, дакле морам наменски да идем колима. То радим углавном једном у десет дана. Зато сам на тромеђи три пијаце Ђерам (која ми је најближа), Каленић (коју волим највише) и Цветко (где је била супер понуда расада, али откако раде Булевар нисам ишла). На пијаци купујем воће, поврће, рибу и месо, а у хипермаркету све остало. Имам малу приватну продавницу преко пута где купујем кад ми нешто зафали…

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Свакако да су променили наш доживљај куповине. Често виђам комплетну породицу у хипермаркету, то је некима и излазак, нарочито ако се налазе у неком тржном центру. Пре свега је добар осећај да се не гурате између гондола. Колица су велика, робе има у изобиљу, мами да се купи и оно што нам уопште не треба, али мислим да смо се некако већ рационализовали. Сећам се оних невероватних гужви као да се дели џабе. Ствар је у томе што смо дуго били ограничени на одређени број артикала на тржишту и онда одједном добили толики избор. Овде човек већ годинама може да бира само шта ће да купи и код кога, неки животни избори у другим сегментима су врло дискутабилни. Сећам се пре неколико година, око Нове године, муж и жена са двоја колица пуних до врха и преко врха. Питала сам се где ће то све да стрпају и шта им толико треба, а онда схватим да смо годинама лимитирани и да се људима указала прилика да напокон имају нечега и у вишку. Годинама смо крцали залихе и све се куповало из страха да ће да нестане. Е то се променило. Сви знамо да има свега увек и то је добро.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Не бројим, али недељно идем у ту већу куповину на пијацу. Некада идем да видим шта има ново, ако је нека акција, просто из радозналости одем.

Шта подразумевате под квалитетним производом? 

Кад добијем оно што сам очекивала. Кад ми нешто траје, кад је удобно, кад „није превара”.

Добре ципеле су…

Оне у којима могу да возим, да потрчим да ми се не упали црвено на пешачком, да у њима одем на журку, на концерт и да ме целе врате кући. То значи више пари. Никада у једном производу не можемо добити све што желимо, зато је чаролија куповине комбиновати количину пара, понуду, снижења, трендове... Хоће некад и глава од тога да боли.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру? 

Обавезно – зелена салата, сир, маслине, домаћи џем, теглица песта, ракија од боровнице са све боровницама, јаја, јогурт, лимун, шерпа са ручком, лончић домаће чорбице. То је регуларно.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Што би рекао један мој друг за девојке – да сам лупала рецке, зид би ми био црн. Наравно да јесам, а ко није. Не само материјално, него и емотивно. Кад су се оно уводиле фискалне касе, престали су да исписују цене на производима и ја сам хтела да купим уље. У продавници за касом жена педесетих година. Питам пошто је уље, кад она поче да виче „видите да имам фискалну касу, не могу ја вама сад ту да тумачим колико шта кошта, молим вас сачекајте у реду... Пао ми је мрак на очи. Онда сам изговорила ту реченицу због које ме мој колега Драган и данас зафркава: „Слушајте, ја сам његово величанство купац и не можете да вичете из чиста мира. Лепо вас питам...” То такође зовем оштећењем, јер сам изашла беснија него да ми је два пута наплатила исту ствар.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Ко штити права потрошача у Србији?

На ова два питања не знам одговор, мислим да је ту слаба вајда, нико не верује да ишта може да се промени. Моје је да пристанем или не пристанем да ме неко намерно или случајно вара, обмањује... али волела бих могу да имам више поверења и у продавце и у произвођаче, да ако ме неко гледа у очи и вара, могу да се пожалим али не само да би ми било лакше, већ да се неке неправилности исправе. Прошле године у једној мањој самопослузи, човек је голим рукама преслагао векне хлеба. Нигде се није видело да он ту ради. Приђем једној касирки и кажем јој како неки човек пипа све хлебове, а она каже: „Ееее али он је шеф”. Е док је таквог шефовања, ништа од његовог величанства купца.