Subvencije bez garancija

Dobro je što se postavlja pitanje kako privući strane investicije, a ne da li privlačiti strane investitore. Strane direktne investicije zaista često predstavljaju važan izvor inostranog kapitala, iskustva, znanja, menadžmenta, novih poslova, zapošljavanja i izvoza. U Srbiji se, međutim, obično ode predaleko pa se i ovom prilikom ispostavlja da cilj opravdava (svakakva) sredstva. Na privlačenju stranih direktnih investicija treba raditi, ali valja istovremeno i dobro promisliti da li je baš svaka podsticajna mera opravdana. Najnoviji potezi za podsticanje investicija – dodela od dve do deset hiljada evra po radnom mestu, uz usputno poklanjanje zemljišta – predstavljaju subvencionisanje investitora, bez ikakvih garancija, pa ni ozbiljnih računica da li će to biti isplativo po društvo u celini. Postavlja se pitanje da li su iscrpljeni drugi načini za podsticanje ulaganja? Ne, ima više oblasti u kojima su potrebne promene i čiji bi efekti na domaće i strane investicije bili nesumnjivo izvesniji: izgradnja infrastrukture, reforma javnog sektora i rasterećenje privrede, otklanjanje birokratskih prepreka u poslovanju, stabilniji politički ambijent i sređeniji odnosi u društvu. Žalosno je što deset godina nakon novog početka govorimo o potrebi izgradnje osnovnih elemenata privrednog i društvenog sistema, promenama koje su morale davno da se dogode. Ipak, pošto su pomenute teme dobro poznate domaćoj javnosti, ovom prilikom bih se zadržao na jednom predlogu o kome je bilo manje reči.

S obzirom na činjenicu da su Srbiji potrebni novi modeli privređivanja, investiranja i zapošljavanja, trebalo bi podsticati vidove finansiranja, menadžmenta i organizacije koji promovišu razvoj inovativnih proizvoda i preduzetništva. Fondovi rizičnog kapitala su profesionalni investitori koji prikupljaju sredstva investicionih fondova i drugih investitora kako bi ih uložili u perspektivna preduzeća. Fondovi rizičnog kapitala kupuju vlasništvo i kontrolu nad preduzećem, čime obezbeđuju sredstva za razvoj preduzeća, unapređuju menadžment preduzeća i često pronalaze tržišta za prodaju proizvoda ili usluge. Dali su veoma dobre rezultate u mnogim zemljama.

Načini podrške države razvoju fondova rizičnog kapitala mogu biti različiti: osnivanje zajedničkog državno-privatnog fonda rizičnog kapitala (javno-privatno partnerstvo), državno kreditiranje privatnog fonda rizičnog kapitala, davanje garancija investitorima pri ulaganju u privatne fondove rizičnog kapitala, poreski podsticaji za poslovanje fondova rizičnog kapitala. Država može odrediti poseban fond u kome će biti sredstva za koja će fondovi rizičnog kapitala da konkurišu. Time bi se postigla državna podrška razvoju fondova rizičnog kapitala i posredno inovativnih malih i srednjih preduzeća i istovremeno bi se podstakla zdrava konkurencija među zainteresovanima za ulaganje.

Potrebni su i informisanje i edukacija preduzetnika o mogućnostima i prednostima eksternog investiranja, o saradnji sa svim uključenim stranama u tom procesu, o pripremi studije izvodljivosti, finansijskih analiza i slično. Treba razmotriti mogućnost da se podstaknu ulaganja institucionalnih investitora u fondove rizičnog kapitala. To se može postići omogućavanjem ulaganja investicionih fondova, penzionih fondova i osiguravajućih društava u fondove rizičnog kapitala, poreskim olakšicama za ovaj vid ulaganja i snažnom informacionom podrškom o mogućnostima za ulaganje (organizacija seminara na kojima će se susresti predstavnici biznisa, fondova rizičnog kapitala i finansijskog sektora). Važna je i edukaciona uloga države u promovisanju značaja fondova rizičnog kapitala. Ona treba da bude organizator konferencija i drugih foruma na kojima će se susresti naučnici, inženjeri, preduzetnici i finansijski investitori.

Strani fondovi rizičnog kapitala mogu da budu značajni, u dva smisla: prvo, država treba da radi na privlačenju stranih fondova rizičnog kapitala i, drugo, finansiranjem obuke domaćih menadžera fondova rizika kapitala u inostranstvu treba preneti iskustvo i ekspertize stranih fondova.

*Profesor Megatrend univerziteta