Субвенције без гаранција

Добро је што се поставља питање како привући стране инвестиције, а не да ли привлачити стране инвеститоре. Стране директне инвестиције заиста често представљају важан извор иностраног капитала, искуства, знања, менаџмента, нових послова, запошљавања и извоза. У Србији се, међутим, обично оде предалеко па се и овом приликом испоставља да циљ оправдава (свакаква) средства. На привлачењу страних директних инвестиција треба радити, али ваља истовремено и добро промислити да ли је баш свака подстицајна мера оправдана. Најновији потези за подстицање инвестиција – додела од две до десет хиљада евра по радном месту, уз успутно поклањање земљишта – представљају субвенционисање инвеститора, без икаквих гаранција, па ни озбиљних рачуница да ли ће то бити исплативо по друштво у целини. Поставља се питање да ли су исцрпљени други начини за подстицање улагања? Не, има више области у којима су потребне промене и чији би ефекти на домаће и стране инвестиције били несумњиво извеснији: изградња инфраструктуре, реформа јавног сектора и растерећење привреде, отклањање бирократских препрека у пословању, стабилнији политички амбијент и сређенији односи у друштву. Жалосно је што десет година након новог почетка говоримо о потреби изградње основних елемената привредног и друштвеног система, променама које су морале давно да се догоде. Ипак, пошто су поменуте теме добро познате домаћој јавности, овом приликом бих се задржао на једном предлогу о коме је било мање речи.

С обзиром на чињеницу да су Србији потребни нови модели привређивања, инвестирања и запошљавања, требало би подстицати видове финансирања, менаџмента и организације који промовишу развој иновативних производа и предузетништва. Фондови ризичног капитала су професионални инвеститори који прикупљају средства инвестиционих фондова и других инвеститора како би их уложили у перспективна предузећа. Фондови ризичног капитала купују власништво и контролу над предузећем, чиме обезбеђују средства за развој предузећа, унапређују менаџмент предузећа и често проналазе тржишта за продају производа или услуге. Дали су веома добре резултате у многим земљама.

Начини подршке државе развоју фондова ризичног капитала могу бити различити: оснивање заједничког државно-приватног фонда ризичног капитала (јавно-приватно партнерство), државно кредитирање приватног фонда ризичног капитала, давање гаранција инвеститорима при улагању у приватне фондове ризичног капитала, порески подстицаји за пословање фондова ризичног капитала. Држава може одредити посебан фонд у коме ће бити средства за која ће фондови ризичног капитала да конкуришу. Тиме би се постигла државна подршка развоју фондова ризичног капитала и посредно иновативних малих и средњих предузећа и истовремено би се подстакла здрава конкуренција међу заинтересованима за улагање.

Потребни су и информисање и едукација предузетника о могућностима и предностима екстерног инвестирања, о сарадњи са свим укљученим странама у том процесу, о припреми студије изводљивости, финансијских анализа и слично. Треба размотрити могућност да се подстакну улагања институционалних инвеститора у фондове ризичног капитала. То се може постићи омогућавањем улагања инвестиционих фондова, пензионих фондова и осигуравајућих друштава у фондове ризичног капитала, пореским олакшицама за овај вид улагања и снажном информационом подршком о могућностима за улагање (организација семинара на којима ће се сусрести представници бизниса, фондова ризичног капитала и финансијског сектора). Важна је и едукациона улога државе у промовисању значаја фондова ризичног капитала. Она треба да буде организатор конференција и других форума на којима ће се сусрести научници, инжењери, предузетници и финансијски инвеститори.

Страни фондови ризичног капитала могу да буду значајни, у два смисла: прво, држава треба да ради на привлачењу страних фондова ризичног капитала и, друго, финансирањем обуке домаћих менаџера фондова ризика капитала у иностранству треба пренети искуство и експертизе страних фондова.

*Професор Мегатренд универзитета