Kad bi svi kao ,,Holcim“

Statistički podaci u vezi sa stranim direktnim investicijama u Srbiju u poslednjoj deceniji govore da dva faktora nesumnjivo opredeljuju njihov priliv: 1. Poznavanje uslova poslovanja za nerezidenta u Srbiji kao posledica dugoročno razvijenih trgovinskih odnosa i 2. Geografska blizina.
Ko su najveći strani investitori u Srbiji? U prvoj grupi su geografski bliske zemlje: Austrija, Grčka, Nemačka i Italija, dok su u drugoj grupi zemlje s kojima smo bili u sastavu iste države: Slovenija i Hrvatska. Ove dve države odlično poznaju uslove poslovanja za strance u Srbiji, što se vidi iz strukture njihovih investicija: preovlađuju ulaganja u lance maloprodajnih tržnih centara, s jedne strane, i u proizvodne kapacitete, čiji su proizvodi namenjeni izvozu u Rusiju, da bi se iskoristila najveća komparativna prednost koju Srbija ima u Evropi, a to je sporazum o slobodnoj (bescarinskoj) trgovini sa Rusijom.
Svetska ekonomska kriza pokazuje da se na svetskoj sceni pojavljuju novi investitori kod kojih treba probuditi interesovanje da viškove deviznih rezervi usmere ne samo u razvijene zemlje, a ti investitori dolaze sa istoka: iz Kine, Rusije, Južne Koreje i Japana.
Nedostaci u privlačenju stranih investicija, koje pominju ekonomski atašei stranih ambasada u Beogradu i menadžeri stranih kompanija u Srbiji, a koji se odnose na državne institucije i organe lokalne samouprave, sama država mora brzo i beskompromisno da reši, da bi te nedostatke pretvorili u naše prednosti u odnosu na zemlje u okruženju. Ovi nedostaci sa kojima se suočavaju i domaće kompanije su: birokratija i korupcija u dobijanju raznih rešenja, dozvola, certifikata ne samo radi registracije firme ili određene delatnosti nego i kod uvoza, provera da li proizvodi sa standardima EU odgovaraju našim standardima, sporo sudstvo, izmena propisa kojima se inostrani investitor stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na period kada je donosio odluku da svoj novac investira u Srbiju. Otklanjanje ovih nedostataka je i neuporedivo jeftinije i mnogo lakše za državu od restitucije koju strani investitori pominju kao nepogodnost koja može da ih odvrati od investiranja u Srbiju.
Privlačenje stranih direktnih investicija je jedna od akcija najvišeg prioriteta. One opštine koje ne mogu investitoru da ponude kao svoj besplatni udeo u investiciji zemljište sa obezbeđenom strujom, vodom i pristupnim putem nude stranom investitoru svoju dobru uslugu: sve dozvole se dobijaju vrlo brzo i zatim nude, ovlašćeno ili neovlašćeno, sva šumska, livadska i vodna blaga nad zemljom uključujući sva rudna blaga istražena ili neistražena. U ovim dobronamernim, ali očito nesinhronizovanim i neorganizovanim akcijama, često samoinicijativnim, postoji nešto što je vrlo dobro: zasađena je klica želje i potrebe za povezivanjem svake opštine u Srbiji sa inostranstvom. Svaka opština u Srbiji je izgleda odredila svoju „osobu za kontakt“ kojoj se može obratiti elektronskom poštom za informaciju o mogućnostima i pogodnostima ulaganja. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj bi trebalo da okupi sve promotore SDI u Republici i da koordinira, usmerava i oplemenjuje njihov rad i pomaže im u povezivanju sa potencijalnim investitorima i našim promotorima u inostranstvu.
Ako se čuju reči direktora ,,Holcima“ Srbija ne bi trebalo loše suditi o našim mogućnostima privlačenja stranih direktnih investicija. „Holcim“ je posle investicije u cementaru Popovac kupio još dve fabrike u Srbiji. Srbija je za direktora „Holcima“ najveće tržište u jugoistočnoj Evropi, odlično je pozicionirana, sa kvalitetnom radnom snagom, dobrom telekomunikacionom infrastrukturom i povoljnom poreskom politikom za korporacije.
Ekonomista
(Od sutra nova serija: Državni i privatni univerziteti – po čemu (ne)treba da se razlikuju)