Ima nade: i posao, i diploma

Klub večitih apsolvenata mogao bi uskoro da počne da se osipa. Kako tvrde psiholozi, jedno od najvećih opterećenja jeste započet posao koji nikad nije dovršen! Malo li je, na ovu skupoću, još i u nedogled studirati?
Sigurno će se mnogi obradovati kad čuju da studije mogu, ipak, da okončaju, uz uslov da promene fakultet, tj. školu. I još bolje: nema potrebe da se "vraćate unazad", da pohađate osnovne, to jest dodiplomske studije, već možete odmah da krenete na masters program (MBA).

Čak dve trećine studenata koji upišu fakultet na Beogradskom univerzitetu – nikada ne diplomira. Razloge znaju već i vrapci na grani: preobimno, zastarelo i neprimenljivo gradivo, studije koje su duge, teške i skupe, a oni koji uspeju da diplomiraju u proseku studiraju duplo duže nego što je to programom predviđeno. Uz to, fakulteti koje je osnovala država mahom nemaju sluha za one koji uz studije i rade; profesore je često teško pronaći u kabinetima u vreme konsultacija, a situaciju otežava i to što se nerazumno mnogo vremena provodi u stupidnom čekanju u redovima – ispred šaltera (ionako prekobrojnih) studentskih službi. 

Dok ovi naši sholastici ne uvide da su, u suštini, samo provajder usluga u obrazovanju, servis koji korisnicima treba da obezbedi relevantno znanje koje je moguće i primeniti, privatne obrazovne ustanove krupnim koracima idu napred i bore se za studente.

– Poznato je da diplomci primenljiva znanja, koja su im potrebna, steknu tek kada počnu da rade. Zbog tog raskoraka između onoga što se nudi u visokoobrazovnim institucijama i onoga što realnost zahteva, još osamdesetih godina počele su da niču poslovne škole – u Velikoj Britaniji. One nude obrazovanje koje, pre svega, kraće traje, odnosi se na vrlo konkretne oblasti rada, a polaznici su na osnovu stečenog znanja (marketing, upravljanje ljudskim resursima, liderstvo, rukovođenje...) zapravo osposobljeni da se nose sa situacijama u firmi u kojoj rade – kaže Milica Janković, direktor English School of Business (ESB).

Ova akreditovana poslovna škola, prisutna u Srbiji od 2000. godine, realizuje licencirane programe Instituta za komercijalni menadžment iz Dorseta, Univerziteta Heriot-Vat iz Škotske, i čuvenog Kembridža. Programi studija realizuju se na nivou dodiplomskih studija (po programu ICM), postdiplomskih studija (po programu MBA i EBS – Edinburgh Business School), kao i specijalističkih studija (po standardima UCLES, najveće evropske ustanove zadužene za uticaj na zakone i strategije obrazovanja diljem sveta).

U ESB pravilno rezonuju: akademci na završnim godinama studija sasvim su sigurno opskrbljeni validnim znanjima; ono što nisu naučili na fakultetu moguće je da su nadoknadili kroz posao, te je i njima, iako nisu diplomirali, omogućen upis na masters programe.

– U tom slučaju predvideli smo tzv. uslovni upis, a posle tri položena ispita student stiče status ravnopravan sa ostalim polaznicima. Budući da se na postdiplomskim studijama izučavaju predmeti iz oblasti finansija, upravljanja, administracije, komunikacije i marketinga, tačnije svega onoga što u stvari čini rad jedne firme, i da se ispiti sastoje od istraživačkih projekata koje polaznici rade u firmama u kojima su zaposleni, jasno je zašto je koncept globalnog obrazovanja privlačan mnogima – pojašnjava Milica Janković.

Uz to, poslovne škole su čuvene i po tome što su vrlo ažurne kada je reč o promenama na terenu, nema plasiranja suvišnog znanja.

Odavno niste čuli tako dobru vest? Drž’te gaće: u naredne dve godine, a najdalje do 2010, kada se očekuje potpuno usklađivanje sa Bolonjskim deklaracijom, biće umnogome olakšani transferi sa sporohodnih fakulteta na one koji nas zaista spremaju za – život.

-----------------------------------------------------------

Spremite ispit za pet dana

Zvanična preporuka Instituta za komercijalni menadžment (u Vodiču kroz studije dostupnom na stranici www.icm.ac.uk) jeste da "ipak ne bi bilo loše početi spremati ispit najmanje pet dana pre roka"! Za naše pojmove, ova teza lako dođe kao kulturni šok. Računica je, međutim, jasna: studije bi trebalo tretirati kao posao sa punim radnim vremenom, što znači posvetiti im 35 sati nedeljno. Caka je u tome što u tih pet sati po danu ulaze i predavanja, i vreme koje se utroši na učenje i pisanje radova kod kuće, kao i vreme potrebno za utvrđivanje gradiva.