Има наде: и посао, и диплома

Клуб вечитих апсолвената могао би ускоро да почне да се осипа. Како тврде психолози, једно од највећих оптерећења јесте започет посао који никад није довршен! Мало ли је, на ову скупоћу, још и у недоглед студирати?
Сигурно ће се многи обрадовати кад чују да студије могу, ипак, да окончају, уз услов да промене факултет, тј. школу. И још боље: нема потребе да се "враћате уназад", да похађате основне, то јест додипломске студије, већ можете одмах да кренете на мастерс програм (МБА).

Чак две трећине студената који упишу факултет на Београдском универзитету – никада не дипломира. Разлоге знају већ и врапци на грани: преобимно, застарело и неприменљиво градиво, студије које су дуге, тешке и скупе, а они који успеју да дипломирају у просеку студирају дупло дуже него што је то програмом предвиђено. Уз то, факултети које је основала држава махом немају слуха за оне који уз студије и раде; професоре је често тешко пронаћи у кабинетима у време консултација, а ситуацију отежава и то што се неразумно много времена проводи у ступидном чекању у редовима – испред шалтера (ионако прекобројних) студентских служби. 

Док ови наши схоластици не увиде да су, у суштини, само провајдер услуга у образовању, сервис који корисницима треба да обезбеди релевантно знање које је могуће и применити, приватне образовне установе крупним корацима иду напред и боре се за студенте.

– Познато је да дипломци применљива знања, која су им потребна, стекну тек када почну да раде. Због тог раскорака између онога што се нуди у високообразовним институцијама и онога што реалност захтева, још осамдесетих година почеле су да ничу пословне школе – у Великој Британији. Оне нуде образовање које, пре свега, краће траје, односи се на врло конкретне области рада, а полазници су на основу стеченог знања (маркетинг, управљање људским ресурсима, лидерство, руковођење...) заправо оспособљени да се носе са ситуацијама у фирми у којој раде – каже Милица Јанковић, директор English School of Business (ESB).

Ова акредитована пословна школа, присутна у Србији од 2000. године, реализује лиценциране програме Института за комерцијални менаџмент из Дорсета, Универзитета Хериот-Ват из Шкотске, и чувеног Кембриџа. Програми студија реализују се на нивоу додипломских студија (по програму ICM), постдипломских студија (по програму МБА и ЕБС – Edinburgh Business School), као и специјалистичких студија (по стандардима UCLES, највеће европске установе задужене за утицај на законе и стратегије образовања диљем света).

У ESB правилно резонују: академци на завршним годинама студија сасвим су сигурно опскрбљени валидним знањима; оно што нису научили на факултету могуће је да су надокнадили кроз посао, те је и њима, иако нису дипломирали, омогућен упис на мастерс програме.

– У том случају предвидели смо тзв. условни упис, а после три положена испита студент стиче статус равноправан са осталим полазницима. Будући да се на постдипломским студијама изучавају предмети из области финансија, управљања, администрације, комуникације и маркетинга, тачније свега онога што у ствари чини рад једне фирме, и да се испити састоје од истраживачких пројеката које полазници раде у фирмама у којима су запослени, јасно је зашто је концепт глобалног образовања привлачан многима – појашњава Милица Јанковић.

Уз то, пословне школе су чувене и по томе што су врло ажурне када је реч о променама на терену, нема пласирања сувишног знања.

Одавно нисте чули тако добру вест? Држ’те гаће: у наредне две године, а најдаље до 2010, када се очекује потпуно усклађивање са Болоњским декларацијом, биће умногоме олакшани трансфери са спороходних факултета на оне који нас заиста спремају за – живот.

-----------------------------------------------------------

Спремите испит за пет дана

Званична препорука Института за комерцијални менаџмент (у Водичу кроз студије доступном на страници www.icm.ac.uk) јесте да "ипак не би било лоше почети спремати испит најмање пет дана пре рока"! За наше појмове, ова теза лако дође као културни шок. Рачуница је, међутим, јасна: студије би требало третирати као посао са пуним радним временом, што значи посветити им 35 сати недељно. Цака је у томе што у тих пет сати по дану улазе и предавања, и време које се утроши на учење и писање радова код куће, као и време потребно за утврђивање градива.