Pročitao Ničea – pobedio Rodika

Janko Tipsarević je  nedavno pročitao knjigu „Moć pozitivnog mišljenja” (1952), američkog autora Normana Vinsenta Pila, jedno od najčitanijih dela takozvane popularne psihologije. Ovaj protestantski propovednik, otpadnik od katoličke vere, veći deo života je proveo u Njujorku, gde je i umro 1993. u 95. godini.

Tipsarević tada tek što je bio krenuo u treći razred osnovne škole, a njegov otac Pavle, profesor fizičkog vaspitanja, i majka Vesna, domaćica, odvažili su se na životnu alhemiju ipodržali želju svog sina da se bavi tenisom. Reket mu je u rukama bio od šeste godine. Sa osam se upisao u teniski klub „As” na Novom Beogradu i pustio korenasvoje karijere.

U Tipsarevićevim sećanjima to izgleda ovako: „Otac je za platu mogao da kupi dva kilograma šargarepe. Ništa drugo. Majka mi je domaćica i nije zarađivala novac. Otac je, na sreću, verovao da mogu da postanem dobar teniser, da od toga jednog dana kupim sebi kuću i da izdržavam porodicu. Bio je prinuđen da proda skije ne bi li mi obezbedio iole redovne treninge. Roditelji su se svega odricali zbog mene. Ne postoje reči kojima mogu da im izrazim zahvalnost.”

Iako je 2001. postao juniorski pobednik Međunarodnog prvenstva Australije i drugoplasirani na svetskoj listi za taj uzrast, prvi put je pažnju teniskog sveta na sebe skrenuo s tri viteške pobede u pet setova na Vimbldonu pre tri godine. I „Vašington post” je pisao o životu s dva kila šargarepe i skijama koje su morale da odu iz porodičnog doma. Njegov blesak toliko je zagolicao znatiželju medija da je zamoljen da objasni i značenje tetovaže na levom ramenu, ispisane na japanskom. Svet je saznao da je to poruka Dostojevskog u romanu „Idiot”: „Lepota će spasti svet”. On je svoj svet ulepšao dugogodišnjom vezom s Biljanom Šešević, televizijskim licem, s kojom se nedavno oženio.

Sada ceo svet zna i da Tipsarević ne pripada klišeu profesionalnih sportista.On čita, a vođen svojim životnim nazorima kafu bi najradije, kada bi mogao,popio s Ničeom i Salvadorom Dalijem.Njemu su omiljena Šopenhauerova dela, opčinjavaju ga Karavađove slike...

U Njujork je mogao da stigne i kao turistički tehničar, što mu piše na diplomi srednje škole koju je završio učeći vanredno. Ovako ga je tamo vodila njegova teniska odiseja. Tipsarevićeva kometa, koja nas zaslepi s vremena na vreme, obasjala je, eto, i „Flašing Medouz”. Ako pomenuta Pilova knjiga zaista otkriva snagu uspavanu u ljudskom umu, onda se Tipsarević na vreme probudio posle izgubljenog prvog seta protiv najboljeg američkog tenisera Rodika, kome je zatim očitao lekciju.

Pet Tipsarevićevih najomiljenijih knjiga su Ničeove „Genealogija morala” i „S one strane dobra i zla”, „Idiot”, „Zapisi iz podzemlja” Dostojevskog i „Paraneze i maksime” Šopenhauera. Ko čita – pobeđuje...

Goran Anđelić