Stimulacije za ulagače

Za stotinak žitelja opštine Vlasotince radna knjižica, koju će dobiti zahvaljujući državnim podsticajima investitorima – nema cenu. Za državnu kasu ima. Svako od njih koštao je budžet Srbije od dve do deset hiljada evra po novootvorenom radnom mestu. Preko Programa dodele bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira SIEPA, kompanija „Elrad WS” nedavno je dobila 350.000 evra, za otvaranje 50 novih radnih mesta. Ukupna investicija iznosi 1,023 miliona evra, što znači da je država investitoru nadoknadila trećinu troškova.

U ovoj opštini, jednoj od najnerazvijenijih u Srbiji, nedavno je i privredno društvo „GrupoFiorentino” od države dobilo 300.000 evra za bi zaposlilo 60 novih radnika. Ukupna vrednost ulaganja je 740.000 evra, što znači da je iz republičkog budžeta „pokriveno” 40 odsto investicije.

I lokalne vlasti u Vlasotincu bile su široke ruke prema investitorima. Srđan Šušulić, predsednik opštine, ističe da su obe kompanije kod njih došle pre nekoliko godina.

– Privukli su ih uslovi koje smo im ponudili. Zemljište su dobili po izuzetno povoljnoj ceni, oslobođeni su plaćanja svih lokalnih komunalnih nameta, a dozvole i svu potrebnu dokumentaciju dobijaju u kratkom roku. Trudili smo se da im maksimalno olakšamo poslovanje jer nam se to isplati. Zaposlili su ljude, investirali, povukli su nogu, pa su tako i njihovi poslovni partneri najavili dolazak u Vlasotince – kaže naš sagovornik.

U Ministarstvu ekonomije, koje ovaj program vodi, ističu kako se državi isplati svaki dinar koji izdvoji za investitore, jer se novac, kroz poreze, kasnije vrati u kasu. Uspešnost projekta (/slika2)ilustruju brojkama. Od početka primene programa zaživelo je 114 investicija, kako domaćih tako i stranih kompanija. Uloženo je je 635 miliona evra i otvoreno 17.194 nova radna mesta. Ti projekti poreske obveznike su koštali oko 47 miliona evra. Ovi podsticaji najviše su se svideli investitorima iz Italije, Nemačke i Slovenije. Ulagalo se u industriju hrane i pića, tekstilnu i građevinsku industriju...

– U poslednje vreme mnoge kompanije iz sektora automobilske industrije prepoznale su Srbiju kao perspektivnu lokaciju za svoje proizvodne kapacitete, što je rezultat ulaganja „Fijata”, koji je za sobom povukao mnoštvo drugih kompanija koje žele da budu dobavljači – objašnjavaju u resornom Ministarstvu ekonomije.

Domaći privrednici, međutim, često negoduju ističući kako država samo podstiče strane investitore, a ovdašnjim ulagačima niko ne brine. Ali podaci SIEPA (Agencije za promociju stranih ulaganja) pokazuju da vapaji neopravdani.

– To što se stiče utisak da isključivo strane kompanije dobijaju sredstva rezultat je medijske interpretacije: novinarima je interesantnije da prenesu vest kada investitor premešta pogon iz neke druge zemlje u Srbiju zbog povoljnijih uslova, nego domaći privrednik otvori novi pogon – pretpostavljaju u ovoj agenciji.

Skoro dve trećine kompanija, kojima su dodeljena sredstva, iz naše zemlje su, što čini apsolutnu većinu nad stranim ulagačima.

A kad se podvuče crta, sredstva su dobile 72 kompanije iz Srbije od ukupno 114. U poslednje četiri godine investirale su oko 267 miliona evra, time otvorili 6.782 nova radna mesta, a podsticaji za njih iznosili su 15 miliona evra.

Geografski gledano, investicione zastavice zabodene su širom zemlje. Najviše je uloženo u Inđiji (čak sedam investitora), zatim slede Smederevo, Vlasotince i Zrenjanin. U poslednje vreme primetan je porast investicija u blizini Kragujevca, i to u Rači, Batočini i Lapovu.

U Ministarstvu ekonomije naglašavaju kako pasoš investitora nije važan. Iste podsticaje dobijaju i domaći i strani ulagači. Međutim, bilo je i nezavisnih investitora koji su novac uzeli, a radnike nisu zaposlili. Tako je kiparski „Zamber” dobio tri od odobrenih šest miliona evra da u Vranju otvori 3.000 radnih mesta. Vranjanci taj dan nisu dočekali.

(/slika3)

–Kad je posao u pitanju, država je naplatila bankarsku garanciju i sredstva su vraćena, kažu u Ministarstvu ekonomije.Podsticaji se definišu ugovorom koji možemo da raskinemo u svakom trenutku, ako utvrdimo da korisnik ne ispunjava uslove vezane za dogovorenu dinamiku ulaganja.

Svaki investitor je dužan da priloži plativu garanciju koju izdaje poslovna banka koja posluje na teritoriji naše zemlje.Osim „Zambera”, imali smo samo još jedno loše iskustvo, a reč je o kiparskoj kompaniji „KSK Clothing” koja je planirala da u Leskovcu izgradi fabriku tekstila – objašnjavaju nadležni.

Da ovaj recept nije izmislila Srbija, pokazuje iskustvo svih zemalja u regionu koji imaju slične podsticaje za investitore kako bi zainteresovali strane kompanije da ulažu baš kod njih. U Ministarstvu ekonomije ne kriju da je Mlađan Dinkić ovaj model za privlačenje investicija preuzeo iz Slovenije.

– Jedina prednost zemalja iz regiona je mogućnost delimičnog korišćenja fondova Evropske unije. Naš model podrazumeva bespovratna sredstva po novootvorenom radnom mestu, što je izuzetno bitno u zemlji gde je nezaposlenost oko 20 odsto – kažu nadležni.

Podsecanja radi, preko uredbe, investicioni projekti mogu biti podržani u svim delatnostima, osim trgovine, ugostiteljstva i poljoprivrede. Ukupna sredstva koja mogu biti dodeljena određuju se prema novim radnim mestima otvorenim u periodu od tri godine od dana potpisivanja ugovora o dodeli sredstava i to u zavisnosti od oblika i mesta investiranja i ispunjenosti kriterijuma.

Za investicije u proizvodni sektor i sektor usluga koje su ili mogu biti predmet međunarodne trgovine, dodeljuju se bespovratna sredstva u iznosu od dve do 10.000 evra po novom radnom mestu. Izuzetak čine investicije od posebnog značaja, kao što su one koje prelaze 200 miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 1.000 novih radnih mesta, ali i oni ulagači koji investiraju iznos od 50 miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 300 novih radnih mesta.

Marijana Avakumović – Anica Nikolić

----------------------------------------------------------

Državnu podršku očekuju 54 strane kompanije

Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) raspisala je 11. po redu javni poziv za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije koji je trajao do 27. avgusta.

Prema informaciji iz SIEPE, predlog svoje investicije u Srbiji kojim konkurišu za bespovrantnu finasijsku podršku države, koja se kreće od 2.000 do 10.000 evra, dostavile su 54 kompanije, što je do sada rekordni broj. Među njima je najviše iz Srbije, a od stranih po broju prednjače firme iz Italije, Nemačke i Austrije, a jedna je iz Rusije.

Investitori su izrazili interesovanje spremnost da investiraju u 31 opštinu, a najviše u grad Niš, koji ima status područja od šposebnog interesa,

Konačnu odluku o tome koje su firme dobile podršku države nadležna komisija treba da donese do 15. septembra.

Al. M.

-------------------------------------------------------------

Pomoć je korisna, ali nedovoljna

Vaso Lekić, predsednik Upravnog odbora Kompanije „Fudlend”, koristio je državne podsticaje za investitore. Oni su mu, kako kaže, pomogli, ali to je malo i nedovoljno.

– Time se bavi samo Ministarstvo ekonomije. Sistemske podrške države nema. Nama treba strategija za podsticanje investicija, a ne iscepana politika. Pomoć je korisna, ali nedovoljna. Uostalom, zašto bi najveća sredstva dobili strani investitori – pita se Lekić.

Na konstataciju da podaci pokazuju da je čak dve trećine tih sredstava otišlo na račune domaćih privrednika, naš sagovornik odgovara:

– Ako je tako ko što kažete, onda se mi od toga nismo ogrejali. Pre nekoliko godina, prilikom izgradnje fabrike u Brusu, odobreno nam je 200.000 evra, jer smo zaposlili 100 ljudi u nerazvijenom području. Međutim, taj novac se dobija po fazama – kazao je Lekić i dodao da bi mu značilo, ako su nova radna mesta prioritet, kad bi država pokrila polovinu ulaganja.

To bi se, kaže, u državnu kasu vratilo kroz poreze. Predlaže i da država preračuna koliko bi koristi od takve politike imala.

– Ako već nema para onda bi bilo dobro da država bude garant, kako bi zajmovi mogli da se uzmu bez hipoteke. Sada postoje i investicioni krediti, ali su oni kratkoročni. Potrebno je da se i zajmovi odobravaju na duži rok, sa povoljnijom kamatom i dužim grejs periodom – kaže Lekić.

Milan Knežević, vlasnik konfencije „Modus” ove podsticaje nije koristio.

– Nije vreme za zapošljavanje ljudi. Kriza je. Mislim da nije dobra ideja to što inverstitorima plaćamo da dođu. Ako država već to radi onda bi trebalo da uzme udeo u vlasništvu, čime bi stekla pravo i na deo profita – smatra Knežević.

On misli da bez obzira na to što su prioritet države nova radna mesta, država nema snage da taj proces pokrene. U prilog tome, kaže, govore i podaci da je za nekoiko godina zaposleno oko 17.000 ljudi. Prema njegovoj oceni ne čini mu se razumnim da poreski obveznici finasiraju otvaranje novih radnih mesta, naročito u situaciji kada se država zadužuje da bi pokrila minus u kasi.

A. N.

-----------------------------------------------------------

Karlov ugao

. Zapadni kapitalizam bi propao da ga ne finansira naš Fond za razvoj.

. Što se domaćih investitora tiče, uđeš, izađeš i više te niko ne vidi.

. Zima našeg nezadovoljstva počinje kad domaći biznismeni uzmu pare od vlade i odu na – letovanje.

. Investitori za svakog zaposlenog uzmu pare a onda ga ostave bez posla.

. Kako privući strane investitore? Slovence Gučom, Engleze Egzitom, Ruse rakijom, Holanđane splavovima, Kineze domaćim Kinezima, Arape izborom za mis...Nemci ionako uvek dolaze sami.

Dragutin Minić