Niko neće u kapiju Beograda

„Geneks” kula ni juče, posle drugog pokušaja Agencije za privatizaciju da je udomi, nije prešla u ruke novog gazde. Da li zato što je početna cena od 15,6 miliona evra za oko 16.000 kvadrata u Ulici narodnih heroja visoka, zbog toga što nije povoljna klima za kupovinu poslovnog prostora, ili zbog činjenice da će novi kupac morati dodatno da uloži u građevinu koja godinama služi kao bilbord – niko nije bio zainteresovan da uplati depozit od 1,56 miliona evra. Toliko je bilo potrebno za učešće u jučerašnjoj aukciji. 
Zato će, kažu u Agenciji za privatizaciju, postupak biti ponovljen kada se proceni da je za to najpovoljniji momenat.
Kao deo imovine „Generaleksporta”, preduzeća u restrukturisanju od 2007. godine, u paketu sa kulom prodaje se i garaža u Beogradu od 6.445 kvadrata i adaptirani poslovni prostor u potkrovlju stambene kule površine od 216,63 kvadrata.
Pravo učešća na javnom nadmetanju imaće, kao i dosad, sva pravna i fizička lica, osim onih koja posluju u većinskom društvenom vlasništvu. Kao potencijalni kupci neće se moći prijaviti ni oni koji imaju neizmirene obaveze prema preduzeću koje se prodaje kao ni fizičko lice koje je osuđivano, ili protiv koga se vodi postupak za krivična dela.
U dosadašnjim organizovanim prodajama imovine „Generaleksporta” i ICG-a kompanija „Delta ril estejt” kupila je hotel „Kontinental” i  „Geneksove apartmane”, energanu i tenisku halu u Beogradu.
„Geneksove” nepokretnosti na Kopaoniku, hoteli „Grand” i apartmani „Sunčani vrhovi”, prodati su konzorcijumu u sastavu „MK grupe” i austrijske turističke grupe „Falkenštajner Miheler”.
Osim poslovne kule od 26 spratova sa rotacionim restoranom na vrhu koji nikada nije proradio, „Zapadna kapija Beograda”, kako se „Geneks kula” još naziva, sastoji se i od stambene zgrade sa 30 spratova i ukupno 184 stana. Dva arhitektonska diva povezana su mostom, odnosno pasarelom koja je predviđena za protivpožarnu odstupnicu jer bezbednosne stepenice nikada nisu sagrađene. Za tu svrhu osim mosta planiran je i krov. Temelji su položeni 1971. godine, a deset godina kasnije useljeni su prvi stanari. U toku ali i posle njene izgradnje ova monumentalna građevina bila je često u centru pažnje. Rokovi su bili probijani, a stanari su muku mučili sa pokvarenim liftovima, nestabilnim pritiskom vode i lošim grejanjem... Ni danas skupština stanara iz ulaza 41b ne odustaje da dokaže da je na prodaju ponuđeni poslovni prostor na vrhu stambene kule nelegalno postavljen na krovu, a tek nedavno su, posle tri godine borbe sa upravom „Generaleksporta”, dobili ključeve od pasarele da u slučaju požara mogu njome da izađu na bezbedno.
Kule je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović i donedavno bile su najviša građevina na Balkanu. Arhitekta tvrdi da su bile i ostale vrhovi Beograda, bez obzira što je na tu titulu pretendovao poslovni objekat „Ušće”. To potkrepljuje egzaktnim podacima. Mitrović je dilemu koja se, kako kaže, dugo povlačila u medijima da li je poslovna zgrada „Ušće” viša od njegovih kula presekao tako što je angažovao geodetsku kuću da ponovo premeri oba zdanja. „Zvanični podaci kažu da su bez antena moje kule visoke 117,76 metara, a ,Ušće’ 104 metra.”
D. Mučibabić