„Kineski izazov” za Staklaru

Pančevo – Pančevačka Industrija stakla proslaviće ovog meseca osam decenija postojanja. Značajan jubilej dočekaće 230 radnika, a nekada ih je bilo deset puta više. Doduše, Emanuel Lupulesku, direktor Staklare, i njegova ekipa ne gube nadu da će krenuti nabolje. Vele, eto, obim proizvodnje je u prvom polugođu ove godine za 25 odsto veći nego u istom razdoblju lane. Znaju kako bi obezbedili kupce, ali niotkuda novca da se uloži, kako bi proizvodnja onoga što se traži otpočela.
Da su imali dva miliona evra da ulože u nove mašine za preradu kaljenog stakla verovatno bi dobili posao za „Fijat Srbija“. Ovako, ostaje im samo da konstatuju kako auto-industrija danas traži bočna i zadnja stakla debljine tri milimetra, a njihove zastarele mašine mogu da obrađuju samo staklo jedan milimetar deblje. Nedostajalo im je samo 600.000 evra da modernizuju proizvodnju ampula za fabrike lekova. Kupuju njihove ampule i ovako, ali kriterijumi su se u međuvremenu zaoštrili, a oni su izgubili korak – i neke dobre mušterije.
Ipak, kažu Emanuel Lupulesku i Dragan Nikolić, tehnički direktor pančevačke Industrije stakla, nema života dok opet ne oživi proizvodnja ravnog stakla obustavljena 2003. godine. Posle sedam neuspelih prodaja u fabrici je svima jasno da je sa nedavno pristiglom ponudom iz Kine stigla i poslednja šansa da se, umesto u stečaj, ponovo pokrene sopstvena proizvodnja ravnog stakla po najsavremenijoj flot tehnologiji.
Kineska kompanija CTIEC dostavila je ponudu koja u skraćenoj verziji glasi: vrednost investicije 110 miliona dolara. Osamdeset odsto ovog iznosa ( 88 miliona dolara) bio bi kredit koji bi finansirala kineska banka, a ostatak od 22 miliona dolara bio bi obezbeđen tako što bi 16,5 miliona dolara obezbedila ISP, odnosno Vlada Srbije, a 5,5 miliona dolara kineska kompanija koja isporučuje opremu. Odnos vlasništva bio bi 75:25 u korist Industrije stakla, odnosno Vlade, jer izvesno je da pančevačka fabrika ne može biti ni finansijer ni garant otplate kredita.
Fabrika bi dnevno proizvodila 500 tona ravnog stakla najboljeg kvaliteta, a oba partnera smatraju da bi pored Srbije staklo bilo prodavano u još osam država koje okružuju Srbiju a nemaju sopstvenu proizvodnju ravnog stakla. Rukovodeći tim pančevačke Staklare tvrdi da finansijska analiza pokazuje da bi u vreme otplate kredita neto dobitak bio 14 miliona dolara godišnje, a nakon toga svih 26 miliona dolara. Fabrika bi mogla biti izgrađena za 18 meseci, a kredit bi bio otplaćen za 8,5 godina. Nova fabrika uposlila bi 350 radnika a još 150 našlo bi posao u doradnim pogonima.
Iako je izgradnja ovakve fabrike u „kineskoj varijanti“ najjeftinija, u Pančevu su svesni da država još nije odgovorila jer nema para. Oni veruju da bi se sa kineskom stranom moglo još razgovarati o uslovima zajedničkog ulaganja i da prva ponuda nije i poslednja reč kineske strane. U Staklari kažu da im je rečeno da ministar za ekonomski razvoj uskoro putuje u Kinu. To je, kažu, prilika da se razgovara o ovom aranžmanu.
 

------------------------------------

Staklo za „belaruse”

Na pomolu je ozbiljna saradnja između Industrije stakla Pančevo i beloruske fabrike traktora MTZ, koja proizvodi ovde dobro znane „belaruse“. Direktor Staklare kaže da su pred potpisivanjem ugovora o isporuci probne serije od 100 kompleta stakala za ovaj traktor, a ukoliko beloruska strana bude zadovoljna, naredne godine se očekuje isporuka najmanje deset puta većeg broja kompleta.
 

Miodrag Šašić