Srbija u finalu protiv Mađarske

Srbija je u finalu 27. evropskog prvenstva za vaterpoliste. U polufinalu je bez po muke savladala Rumuniju s 13:6 (4:0, 2:1, 3:2, 4:3).

Naša reprezentacija će se tako boriti za treći uzastopni mandat na evropskom tronu. Zasela je na njemu 2001. u Budimpešti kada je pod imenom Jugoslavija u finalu savladala Italiju. Sačuvala ga kao SCG 2003. u Kranju protiv Hrvatske, a sutra joj na Tašmajdanu (20,15 č) predstoji okršaj za zlato s Mađarima.

Naš tim je već u prvoj četvrtini potopio sve nade Rumuna u iznenađenje. Poveli su naši vaterpolisti s 4:0, a svi golovi su postignuti na različite načine, što pokazuje kakvo bogatstvo rešenja imaju u napadu.

Prve redove nove stranice pobede je ispisao Slobodan Nikić. Kapiten Vladimir Vujasinović ga je izvanredno pronašao pred rumunskim golom, pa našem centru nije bilo nimalo teško da zatrese mrežu.

Drugi gol je postigao Danilo Ikodinović, ali najveće zasluge pripadaju Aleksandru Ćiriću. Kao delfin je iskočio iz vode i presekao dodavanje rumunskih spoljnih igrača, Ikodinović je dobio loptu u protivnapadu i za asa njegovog kalibra bio je mačji kašalj da nadmudri protivničkog golmana kada se našao s njim oči u oči.

Treći gol smo postigli s igračem više gotovo istog trenutka kada je Dunki pokazano da napusti igralište. Lopta je odmah prosleđena Šapiću, a velemajstor za davanje golova je bez po muke uradio ono što se od njega i očekuje.

Za četvrti gol je bilo dovoljno poslednjih deset sekundi. Toliko je lopta putovala od Šefika preko Vujasinovića na sredini plivališta do Šapića na šest-sedam metara od rumunskog gola odakle je matirao Nenčua, koji u četvrtfinalu protiv Italijana nije primio gol (branio poslednje dve četvrtine).

Koliko su naši vaterpolisti bili nadmoćniji najbolje govori podatak da je u prvoj četvrtini Šefik samo jednom imao posla, a i taj udarac, mada je završio u korneru, bio je prilično mlak. Svi ostali rumunski pokušaji su ili bili neprecizni, ili je neko iz naše odbrane odmenio golmana, ili su naši igrači pročitali protivničke namere i uzeli im loptu.

Kada su Rumuni posle tajm-auta u drugoj četvrtini preko Andreja iskoristili isključenje Trbojevića, čak se začuo i pljesak iz gledališta. Naša publika se ponadala da ova utakmica neće prerasti u igru mačke s mišem i da će polufinale postati zanimljivije. Rumuni su se trudili, ali su ličili na nepripremljene đačiće pred strogim profesorom.

Bilo je trenutaka koji su odlično odslikavali moć naše ekipe. Tako je, na primer, Šapić, kad smo imali igrača više, predložio da se igra na Savića, koji je ušao pred gol kao drugi centar, i vrlo brzo je napravljena kombinacija da upravo Savić postigne gol (8:5). U poslednjoj četvrtini Savić je zatražio loptu od Prlainovića, odmah mu je vratio, a naš mladi reprezentativac je bez oklevanja, očigledno po savetu starijeg saigrača, s prilične udaljenosti postigao jedan od najlepših pogodaka na utakmici.

Od prve utakmice na prvenstvu pa zaključno s ovom u polufinalu naša reprezentacija je igrala kako samo može da se poželi. Zasad nije bilo protivnika koji joj je iole pravio nevolje, pa je Srbija kao razarač na atomski pogon uplovila u finale, gde je čeka, po onome što se videlo na Tašmajdanu, jedina preostala vaterpolo supersila – Mađarska.

Plivalište: Tašmajdan. Gledalaca: 5.000. Sudije: Naumov (Rusija) i Margeta (Slovenija). Isključenja: Srbija 8(4), Rumunija 8(5). Strelci: 1:0 Nikić, 2:0 Ikodinović, 3:0 Šapić (+), 4:0 Šapić, 4:1 Andrej (+), 5:1 V. Udovičić, 6:1 Vujasinović (+), 6:2 Busila (+), 7:2 Nikić (+), 7:3 Đ. Đeorđesku (+), 8:3 Savić (+), 9:3 Šapić, 9:4 Radu, 10:4 Šapić (+), 11:4 Peković (+), 12:4 Prlainović, 12:5 Andrej (+), 13:5 Savić, 13:6 Radu.

SRBIJA: Šefik, Trbojević, V. Udovičić 1, Savić 2, Ikodinović 1, Nikić 2, Filipović, Ćirić, Šapić 4, Vujasinović 1, Peković 1, Soro, Prlainović 1. Trener: Dej. Udovičić.

RUMUNIJA: Nenču, Radu 2, Musat, Bonka, Josep, Busila 1, Dunka, Giban, Đ. Đeorđesku 1, Matej, Andrej 2, Negrean, Dinu. Selektor: Hađu.

--------------------------------------------------------------------------

Nezadrživi Mađari

Mađarska – Španija 16:10 (5:3, 3:2, 4:1, 4:4)

U drugoj polufinalnoj utakmici Mađarska je pobedila Španiju sa 16:10 (5:3, 3:2, 4:1, 4:4) i zasluženo ušla u finale Evropskog prvenstva. Kao što su sve utakmice našeg tima ličile jedna na drugu, tako su i Mađari "prepisali" tok ove utakmice u skladu s onim što su do sada pružali u Beogradu.

I Španci su im neko vreme pružali otpor, ali Mađari nisu zbog toga pokazivali nervozu svesni da su bolji i da će stvari doći na svoje mesto. Do minut i po pre kraja druge četvrtine moglo je i da se pomisli da su konačno naišli na tvrđi orah, ali je onda usledio rasplet. Samo što je Španac Martin smanjio na 6:5 Mađari su iznudili penal koji je iskoristio Gergelj Kiš i tada je počela njihova serija, koja je raspršila sve nedoumice. Posle 10:5 za njih sredinom treće četvrtine sve je bilo rešeno.

Plivalište: Tašmajdan. Gledalaca: 2.000. Sudije: Hauše (Nemačka) i Tulga (Turska). Isključenja: Mađarska 9(4), Španija 9(6). Peterci: Mađarska 1(1), Španija 1(1). Strelci: 1:0 Biroš, 1:1 F. Perone, 2:1 Biroš (+), 2:2 Molina, 3:2 Ger. Kiš, 4:2 Madaraš (+), 4:3 Molina (+), 5:3 Dan. Varga, 5:4 Č. Garsija (+), 6:4 Ger. Kiš (+), 6:5 Martin (+), 7:5 Ger. Kiš (peterac), 8:5 Hošnjanski, 9:5 Dan. Varga (+), 10:5 Ger. Kiš, 10:6 Molina, 11:6 Hošnjanski, 12:6 Molnar, 13:6 Madaraš (+), 13:7 Martin, 14:7 A. Štajnmec, 15:7 Dan. Varga (+), 15:8 Perez, 15:9 Molina (peterac), 16:9 Dan. Varga, 16:10 Mora (+).

MAĐARSKA: Seči, Dan. Varga 4, Madaraš 2, A. Štajnmec 1, Kašaš, Sivoš, Ger. Kiš 4(1), Hošnjanski 2, Fodor, Gab. Kiš, Molnar 1, Biroš 2, Gor-Nađ. Selektor: Kemenj.

ŠPANIJA: I. Agilar, M. Garsija, Martin 2, R. Perone, Molina 4(1), Mora 1, Rej, Valjes, F. Perone 1, Perez 1, Č. Garsija 1, Andreu, Mingel. Selektor: R. Agilar.