Stručne škole prve na udaru racionalizacije

Uoči sastanka načelnika svih školskih uprava zakazanog za sutra u Čačku čija će okosnica biti konačan zbir prekobrojnih prosvetara i slobodnih radnih mesta, u prosvetnom sistemu Srbije gotovo niko nije spreman da „licitira” koliko će predavača u ovoj školskoj godini ostati bez punog fonda časova ili posla. Počev od zaposlenih u školama, preko članova sindikata, do nadležnih u ministarstvu malo ko se usuđuje i da pretpostavi o kojoj je cifri reč. Ali nije sporno da će zbog racionalizacije u školstvu mnogi ostati bez posla.
Samo u Južnobačkom i Sremskom upravnom okrugu od 12.000 zaposlenih više od 1.000 ljudi nema pun fond časova, a 80 je izgubilo posao, nedavno je za naš list objasnio Miodrag Protić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Iz Školske uprave Kragujevca saopšteno je da u tamošnjim osnovnim i srednjim školama sa nedovoljnim fondom časova trenutno radi više od 200 profesora, i da oni lako mogu biti proglašeni „tehnološkim viškom”.
Da li zato što ne žele pre sastanka da saopšte detalje, u Ministarstvu prosvete kažu da još nisu prikupili podatke da bi za „Politiku” govorili na ovu temu. Kao što su činili i pre nedelju dana, ponovo nas uveravaju da će nam proslediti podatke čim ih budu prikupili. Nameće se zaključak da im je još današnji dan na raspolaganju da podvuku crtu, ako će se posle skupa u Čačku znati precizne liste nastavnika bez pune ili ikakve norme časova, kao i slobodnih radnih mesta.
Da će se sredinom septembra svesti račun viška i manjka radnika u osnovnim i srednjim školama početkom ovog meseca najavio je Žarko Obradović, ministar prosvete, a predstavnici reprezentativnih sindikata u obrazovanju ga drže za reč.
– Sumnjam da će se radna snaga u školama valjano prebrojati. Ima i viška i manjka nastavnika ali direktori ne prikazuju realnu sliku. Višak fonda časova građanskog vaspitanja, muzičkog, likovnog, fizičkog, matematike... svih predmeta koji se kreće od 10 do 50 odsto u svakoj školi razgrabili su predavači koji tu već rade. I to pod izgovorom da čuvaju posao kolegama ili sebi prave rezervu zato što ne znaju koliko će đaka imati iduće godine. Direktori to dozvoljavaju, a niko ne kontroliše njihov rad. U Školi za negu lepote u Beogradu, gde radim, u julu je zaposlena nova profesorka hemije. Ona i sad radi a ja ispadoh „crna ovca” jer sam bio protiv toga da bude primljena. Nemam ništa protiv nje, ali na tom mestu mogao je da se zaposli nastavnik koji je zbog racionalizacije ostao bez posla – priča Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola „Beograd”.
Antić smatra da će bez punog fonda časova ili zaposlenja mahom ostati predavači praktične nastave u mašinskim školama. Navodi da u Beogradu postoji najmanje 13 srednjih škola čiji će se đaci kad steknu diplome baviti mašinstvom i obradom metala. Naš sagovornik postavlja pitanje gde će se ta deca zaposliti? Procenjuje i da će bez posla verovatno ostati profesori u školama koje nude obrazovne profile kao što su zidar, tesar, armirač, betonirac, podopolagač... neprijemčive osmacima, iako su na listi deficitarnih zanimanja.
M. Simić-Miladinović