Srbi vole da se video igraju

Za razliku od zapadnih zemalja, čak komšija Hrvata ili malo daljih Slovenaca, Srbi i dalje vole da igraju video igre u društvu. Iako je širokopojasni internet danas dostupan skoro svima, kako kažu poznavaoci elektronskog sporta, naši igrači i dalje preferiraju socijalni momenat i druže se ispred ekrana.
Ipak, u odnosu na drugu polovinu devedesetih – ubeleženih kao zlatno doba igraonica, danas se njihov broj znatno smanjio; ostalo ih je dvadesetak samo u glavnom gradu, ne računajući divlje, ali, situacija je takva da se možemo ubrojati u nacije koje vole video igre.
– Dok se u svetu (prvenstveno u SAD, Japanu i Južnoj Koreji) ovaj vid zabave, u neku ruku, podvodi pod sport ili posao, kod nas on nije isplativ i ostaje u domenu hobija. Mnogi naši igrači imaju potencijal ali zbog nedostatka finansija ne mogu da učestvuju na velikim svetskim turnirima – kaže Vuk Lau, direktor Kluba elektronskog sporta „Forum”.
Kao primer on navodi da je pre nekoliko godina, kada se u Beogradu održavalo jedno međunarodno takmičenje, tim koji je došao iz Nemačke raspolagao budžetom od 30.000 evra, na mesečnom nivou!?
– Zato naši igrači najčešće nastupaju kao pojedinci ili igrači inostranih klubova. Naravno, postoje i primeri da nastupaju u okviru domaćih organizovanih klubova mada je to ređe – dodaje Lau.
Na listi najpopularnijih igara između ostalih su „World of warcraft” i „Runescape” koje igra po 15 miliona aktivnih igrača širom sveta. Ali, suštinski najpopularnije su takozvane male igre, u okviru socijalnih mreža kao što je Fejsbuk: „Farmville”, „Mafia wars”, „Treasure island”…
Mnoge svetski popularne igre poput „EVE online” baziraju se na interaktivnosti. Odnosno, sami igrači su kreatori i imaju slobodu da je dalje modifikuju i unapređuju. Tako su se dvojica naših igrača našli u timu koji će narednih dana ići na Island gde je sedište kompanije proizvođača „EVE online”.
Kroki prosečnog igrača ipak ne može da se iscrta. Samo u „Forumu” najmlađi imaju 14, a najstariji 65 godina. Socijalni i profesionalni status su najšarenolikiji. Među igračima su i predsednik jedne beogradske opštine, političari, biznismeni, studenti, srednjoškolci, penzioneri, glumci... Što se tiče polne strukture, muškarci su brojniji, ali nije zanemarljivo ni sve veće opredeljenje žena da se igraju. Dame su učesnice ali tek 10 odsto u MMORPG igrama – „Massive Multiplayer Online Role Playing Game” ali su zato ravnopravne u onim jednostavnijim onlajn brauzer igrama.
---------------------------------------
Popularni poput bogova
U Rumuniji, Ukrajini, Bugarskoj i Rusiji, i u nešto manjem obimu u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, klubovi  odnosno igraonice i dalje su u trendu. Već u Sloveniji ili Hrvatskoj gotovo da ih i nema. U Aziji one su deo tamošnje kulture. Igrači imaju status malih bogova poput medijskih zvezda: glumaca, pevača, sportista.

A. Čolaković
A. Cvetićanin