Срби воле да се видео играју

За разлику од западних земаља, чак комшија Хрвата или мало даљих Словенаца, Срби и даље воле да играју видео игре у друштву. Иако је широкопојасни интернет данас доступан скоро свима, како кажу познаваоци електронског спорта, наши играчи и даље преферирају социјални моменат и друже се испред екрана.
Ипак, у односу на другу половину деведесетих – убележених као златно доба играоница, данас се њихов број знатно смањио; остало их је двадесетак само у главном граду, не рачунајући дивље, али, ситуација је таква да се можемо убројати у нације које воле видео игре.
– Док се у свету (првенствено у САД, Јапану и Јужној Кореји) овај вид забаве, у неку руку, подводи под спорт или посао, код нас он није исплатив и остаје у домену хобија. Многи наши играчи имају потенцијал али због недостатка финансија не могу да учествују на великим светским турнирима – каже Вук Лау, директор Клуба електронског спорта „Форум”.
Као пример он наводи да је пре неколико година, када се у Београду одржавало једно међународно такмичење, тим који је дошао из Немачке располагао буџетом од 30.000 евра, на месечном нивоу!?
– Зато наши играчи најчешће наступају као појединци или играчи иностраних клубова. Наравно, постоје и примери да наступају у оквиру домаћих организованих клубова мада је то ређе – додаје Лау.
На листи најпопуларнијих игара између осталих су „World of warcraft” и „Runescape” које игра по 15 милиона активних играча широм света. Али, суштински најпопуларније су такозване мале игре, у оквиру социјалних мрежа као што је Фејсбук: „Farmville”, „Mafia wars”, „Treasure island”…
Многе светски популарне игре попут „EVE online” базирају се на интерактивности. Односно, сами играчи су креатори и имају слободу да је даље модификују и унапређују. Тако су се двојица наших играча нашли у тиму који ће наредних дана ићи на Исланд где је седиште компаније произвођача „EVE online”.
Кроки просечног играча ипак не може да се исцрта. Само у „Форуму” најмлађи имају 14, а најстарији 65 година. Социјални и професионални статус су најшареноликији. Међу играчима су и председник једне београдске општине, политичари, бизнисмени, студенти, средњошколци, пензионери, глумци... Што се тиче полне структуре, мушкарци су бројнији, али није занемарљиво ни све веће опредељење жена да се играју. Даме су учеснице али тек 10 одсто у ММОRPG играма – „Massive Multiplayer Online Role Playing Game” али су зато равноправне у оним једноставнијим онлајн браузер играма.
---------------------------------------
Популарни попут богова
У Румунији, Украјини, Бугарској и Русији, и у нешто мањем обиму у Македонији и Босни и Херцеговини, клубови  односно играонице и даље су у тренду. Већ у Словенији или Хрватској готово да их и нема. У Азији оне су део тамошње културе. Играчи имају статус малих богова попут медијских звезда: глумаца, певача, спортиста.

А. Чолаковић
А. Цветићанин