Tadić: Na putu ka EU odlučno ćemo sprovoditi reforme

Talin – Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je iz Talina da je njegov politički prioritet nastavak modernizacije infrastrukture Srbije, otvaranje novih radnih mesta i zatvaranje istorijskih konflikata u regionu. „Kao rezultat svega toga doći će i naše članstvo u EU”, rekao je Tadić u Talinu, gde se juče ujutru sastao sa predsednikom vlade Estonije Andrusom Ansipom, na kraju zvanične posete toj baltičkoj zemlji, koja će čvrsto podržati evropske integracije Srbije.
Estonski premijer je u sedištu vlade upoznao predsednika Tadića sa konceptom elektronske uprave koji primenjuje estonska administracija, a koji je sproveden pod geslom „Računari se ne mogu podmititi”.
Vlada u Talinu je e-upravom u velikoj meri povećala efikasnost državne uprave, smanjila korupciju, a građanima omogućila da sve administrativne poslove, uključujući glasanje i finansijske transakcije, obavljaju putem Interneta.
Tadić je izrazio očekivanje da će kompjuterizacija državne uprave u Srbiji u bliskoj budućnosti dovesti do istih rezultata.
Estonija je, inače, ustupila Srbiji softver „X-road” na kome počiva njena e-vlada, i koji će uz izvesna prilagođavanja moći da bude iskorišćen za informatičku modernizaciju srpske uprave.
Estonija je danas u domenu informatičkih tehnologija najnaprednija među državama centralne i istočne Evrope. Ilustracije radi, čak 63 odsto estonskih domaćinstava ima internet-priključak, 53 odsto domaćinstava koristi širokopojasni Internet, visokoprotočne bežične veze postoje na čak 1.100 javnih mesta.
Predsednik Tadić se juče sastao i sa predsednicom parlamenta Estonije Ene Ergmom.
Na svečanoj večeri koju su u Tadićevu čast priredili predsednik Ilves i njegova supruga istaknuto je da će, kada Srbija uđe u fazu pregovora o članstvu sa EU, Estonija rado podeliti sa Beogradom svoja dobra i loša iskustva u tom procesu. „Aktivni smo na svim frontovima gde je to moguće kako bismo uveli Srbiju u EU. Iz našeg iskustva sa EU znamo da nema bolje garancije vladavine zakona, ljudskih prava, mira i demokratije. Zato smo tako snažno posvećeni EU i članstvu Srbije u njoj”, rekao je Ilves u zdravici.
Ponekad je, prema njegovim rečima, put ka EU trnovit, i Estonija je na njemu često morala da savladava predrasude Brisela, sa čime se katkad suočava i Srbija.
Tadić je, zahvaljujući na dobrodošlici, rekao da će Srbija nastaviti da na putu ka EU odlučno sprovodi reforme i stvara stabilno okruženje u regionu i Evropi. „Danas Srbija gradi infrastrukturu, smanjuje troškove administracije, stvara disciplinovaniju državnu upravu i čvrst bankarski sektor, naša makroekonomska politika je veoma čvrsta i želimo da budemo na tom polju najpozitivniji primer u jugoistočnoj Evropi”, rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je, međutim, naglasio da je njegov apsolutni politički prioritet nastavak modernizacije infrastrukture, otvaranje radnih mesta i zatvaranje istorijskih konflikata u regionu. „Kao rezultat svega toga doći će i naše članstvo u EU, ali pre toga moramo da okončamo te poslove, i budite sigurni da ćemo nastaviti”, kazao je Tadić.
Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je u zvaničnoj poseti Srbiji boravio u oktobru prošle godine, a zatim je i u aprilu ove godine na povratku iz Istanbula bio primoran da se prizemlji u Beogradu zbog erupcije vulkana na Islandu, kada se takođe sastao sa predsednikom Tadićem. Dvojica predsednika su razgovarala i na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
Dvojica predsednika su juče, osim o evrointegracijama, razgovarala o Kosovu i jačanju bilateralnih, pre svega ekonomskih odnosa. Jedna od potencijalno najzanimljivijih oblasti ekonomske saradnje mogla bi, prema oceni sagovornika, biti eksploatacija i prerada uljnih škriljaca.
Estonija, jedina zemlja u svetu koja veći deo svojih energetskih potreba zadovoljava preradom uljnih škriljaca, Srbiji bi mogla da pomogne u geološkom istraživanju i eksploataciji njenih nalazišta u okolini Aleksinca i Zaječara.
Srbija i Estonija u ovom trenutku imaju veoma skroman nivo ekonomske saradnje: godišnji iznos trgovinske razmene je u proteklih nekoliko godina bio između 4,1 i 4,7 miliona evra. Estonija je, inače, na vrhuncu svetske finansijske krize, u 2009. godini, ostvarila trgovinsku razmenu od blizu 14 milijardi evra.
Estonija je nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine, a posebno po prijemu u Evropsku uniju i NATO 2004. godine, otpočela vrtoglav ekonomski i tehnološki razvoj, i danas je, prema procenama Svetske banke, rangirana kao 24. među 183 države i regije po uslovima za poslovanje. Od zemalja EU bolje uslove za poslovanje nude samo Velika Britanija, Danska, Irska, Finska, Švedska i Belgija.
Svoj ekonomski razvoj Estonija duguje, pre svega, podsticajima iz EU, kao i velikim stranim investicijama, među kojima prednjače one iz Švedske i Finske.
 
Tanjug