Srpska železnica na evropskom koloseku

U postkriznom vremenu investicije u železnici ponovo će dobiti zasluženo mesto kao važan činilac efikasne logistike prevoza ljudi i transporta robe. U tom kontekstu, Koridor 10 će u svom drumskom i železničkom segmentu doprineti jačanju uloge Srbije kao tranzitnog koridora u evropskoj saobraćajnoj mreži. Da li će postati i raskršće, zavisiće od procene privatnih investitora u budućnosti, izjavio je za naš list Tomas Majer, izvršni direktor za infrastrukturu EBRD, posle potpisivanja ugovora o kreditu vrednom 100 miliona evra za našu železnicu.

Kakav je, po Vama, značaj Koridora 10 za Balkan i jugoistočnu Evropu?

Koridor 10 je važan sa stanovišta evropskih integracija, ali je vitalan i sam po sebi, zbog bržeg i efikasnijeg transporta robe i ljudi u regionu.

Kako u tom kontekstu vidite nedavno osnovano zajedničko železničko preduzeće Srbije, Hrvatske i Slovenije? Da li EBRD planira finansijsku podršku i tom preduzeću?

Zajedničko kargo-železničko preduzeće Srbije, Hrvatske i Slovenije izuzetno je dobar poslovni poduhvat. Osnivanje tog preduzeća je refleksija ekonomske realnosti da su, u svetu sve veće globalizacije i sve oštrijeg tržišnog nadmetanja, integracije radi efikasnijeg poslovanja – imperativ. EBRD još nije primio zahtev za finansijsku saradnju od tog zajedničkog železničkog preduzeća, ali ćemo ga, ako takav zahtev stigne, sa interesovanjem razmotriti. EBRD je suštinski zainteresovan da zemlje članice banke razviju efikasne železničke sisteme. Veoma je važno da zajedničko preduzeće posluje na zdravim tržišnim principima. Da ne bude teret poreskim obveznicima.

Kakav je značaj juče potpisanog zajma EBRD Železnici Srbije?

 EBRD snažno podržava razvoj infrastrukture u Srbiji: od početka 2008. odobrili smo preko 450 miliona evra zajmova u tu namenu. Juče potpisani zajam je još jedan korak u jačanju saradnje EBRD i Srbije. Smatramo ga ključnim za obezbeđivanje bržeg i jevtinijeg protoka tereta. Sa Vladom Srbije i Železnicama Srbije svakako razmatramo dalje investicije. Veoma smo zadovoljni načinom na koji se Vlada Srbije i Železnice Srbije posvećuju neophodnim reformama sektora, njegovog restrukturisanja. Posebno ohrabruje to što budžet Srbije za 2011. godinu ima izdvojenu stavku za unapređenje poslovanja železnice.

Kako procenjujete današnji rad Železnica Srbije u regionalnom i evropskom kontekstu?

U poslednje dve-tri godine Vlada Srbije i Železnice Srbije postigle su izuzetak napredak u reformi ovog sektora, kakav nije postignut u nekim drugim zemljama. U regionalnom kontekstu reforme srpskih železnica su impresivne. U narednih 15 meseci na redu je prestrukturisanje jedinstvenog preduzeća u tri operativno odvojene kompanije, što treba da doprinese daljoj modernizaciji rada i međunarodnoj konkurentnosti srpskih železnica.

Da li je, po Vama, privatizacija železnica dugoročna budućnost za ovaj strateški sektor u Srbiji i na Balkanu?

Ukoliko postoji zakonska regulativa, bez mešanja političkog faktora... velika je šansa da će privatni investitori biti zainteresovani za ulaganja. Posebno u domenu železničkog kargo-sektora, kao što je primetno u Rusiji, Kazahstanu, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji... Vidim perspektivu za uključenje privatnog sektora u razvoj železničkog kargo-prevoza u Srbiji, bilo kao partner Železnica Srbije, bilo kao njena konkurencija.