Dok reše jedan predmet, stignu nova tri

Dva miliona sudskih presuda u Beogradu čeka na izvršenje. Od toga je 1,8 miliona po tužbama javnih preduzeća zbog neizmirenih računa građana. Sudski izvršitelji svakodnevno izlaze na teren s nalozima za popisivanje i plenidbu pokretne imovine. U većini slučajeva, kako sami kažu, konstatuju nemaštinu. Izvršenja se odlažu, stižu kamate na kamatu i nove tužbe za koje opet treba platiti sudske takse i nove kamate.

– Izvršenja su bunar bez dna – kaže Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.

– U izvršenjima je ključ za rešavanje prenatrpanosti sudova. Zato je od velikog značaja novi Zakon o izvršnom postupku – kaže državni sekretar Slobodan Homen.

– Prvi osnovni sud u Beogradu je vodeći u Srbiji po rezultatima građanskog i krivičnog odeljenja, a imamo najlošije ukupne rezultate upravo zbog toga što su u konačnu cifru sabrani i predmeti izvršenja – kaže Tanja Šobat, vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.

– Da potraživanja ne bi zastarela, javna preduzeća redovno utužuju dugovanja, a građani nisu svesni da odlaganjem samo uvećavaju svoje dugove i da će kad-tad morati da ih plate. Što više vremena prolazi, više će platiti. Narod je navikao da plaća samo ono što mogu da mu „iseku”, a to su struja i telefon. Ostalo ne plaćaju. Dužni su za mobilne telefone, za vodu, grejanje, za Infostan...– priča jedan sudski izvršitelj.

Selektivne informacije o odloženim suđenjima, koja izazivaju medijsku pažnju, najčešće zbog toga što je optužena neka poznata osoba, samo su deo priče o pretrpanosti naših sudova. U krivici je prostor za odlaganje suđenja znatno manji nego u parnici. Odlažu se ako ne dođe okrivljeni, svedok ili advokat. Međutim, krivica je ono što najviše dospeva u javnost, dok sudske agonije običnih građana u parnicama ostaju nezabeležene u medijima.

Redakcijama se često javljaju ljudi koji žele da svoj slučaj „daju u novine”. Jedan je dobio otkaz, tužio firmu, a radni spor traje pet godina, drugi je gradio kuću, pa pretrpeo štetu, tužio za prevaru, a suđenje traje 12 godina, treći je nasledio stan, ali sud ne može dve godine da iseli bespravno useljene stanare.

Mnogi se uopšte ne usuđuju da se obrate sudu. Pokušavaju da ostvare svoja prava pomoću opštine, inspekcije, policije. Znaju da će parnica trajati više godina, znaju da predmet po žalbi može da se vrati osnovnom sudu, boje se da neće dočekati ni pravnosnažnost ni izvršenje.

Pravna sigurnost je za mnoge građane Srbije i dalje misaona imenica. S druge strane, Srbe bije glas da su narod koji voli da se parniči.

Sudovi nisu izolovani od države u kojoj rade i naroda u čije ime sude. Pravosuđe je samo deo „spojenih sudova” čitavog sistema u kome smo opstajali proteklih decenija. Godine neizvesnog življenja i pravne nesigurnosti naterale su mnoge građane da se ponašaju nesavesno, da „izigravaju pravdu” ali i da se tuže i sude više nego u uređenim državama koje imaju mnogo razvijenije mehanizme kontrole, tako da je za njih nezamislivo da neke vrste sporova uopšte dođu do suda.

Na odlaganje suđenja i maratonske procese utiče bezbroj okolnosti, od svedoka koji su zakasnili zbog zastoja u saobraćaju ili zbog bolesti, do veštih advokatskih manevara i zloupotrebe „rupa” u zakonima. Kao da se podrazumeva da samo sudija uvek mora da bude zdrav, prav, tačan i spreman na suđenje. Mnoga su se suđenja odlagala pred sam kraj zato što je sudija postala majka i otišla na porodiljsko bolovanje, a novi sudija u predmetu još nije određen. Događalo se da i novi sudija uskoro odlazi jer čeka bebu.

Ne treba zaboraviti da i sada dve trećine sudijskih mesta pripada ženama. Zbog malih plata devedesetih godina, muškarci su odlazili u advokaturu i druge unosnije poslove, a žene su se opredeljivale za mesto u sudu ili tužilaštvu.

Svaka vlast je u poslednjih petnaestak godina prozivala sudstvo za nerad, sporost i korupciju, a ništa nije radila da popravi stanje. Sada, kada je napravljen radikalan zahvat, sudstvo je ponovo na meti raznovrsnih kritika. Jer, u pisarnicama su ostali stari predmeti, a u sudnicama se donose odluke o sporovima koji nisu nastali juče.

Gazda Jezda je tek sada na optuženičkoj klupi, Marku Miloševiću je pre nekoliko dana zastarelo krivično delo iz 2000. godine, Andriji Draškoviću se sudi sedmi put po optužnici za ubistvo od pre deset godina... A život donosi nove optužnice i pokreće nove sporove. Dok se reši jedan predmet, tri nova stignu u sud.

Sudstvu tek predstoji da primeni i nove zakone koji treba da omoguće efikasnija suđenja, ali još nisu došli na dnevni red vlade ili parlamenta. Šest meseci rada nove sudske mreže je kratak period da se pokažu pravi rezultati, pogotovo kada se ima u vidu haos izazvan preseljavanjem ogromnog broja sudskih predmeta početkom godine i izborom sudija. Ipak, kao prvi uspeh reforme ministarka pravde Snežana Malović je u intervjuu za naš list prošle nedelje istakla činjenicu da se sada tačno zna šta i koliko radi svaki sud i svaki sudija.

Visoki savet sudstva je doneo odluku o promeni odluke o broju sudija, pa se uskoro očekuje konkurs za 104 nova sudijska mesta. Sa druge strane, šestomesečna analiza je pokazala da su neki sudovi i dalje neopterećeni, tako da se u njima iste vrste sporova završavaju mnogo brže nego u opterećenim sudovima. To znači, kako je rekla i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, da je i dalje nejednak pristup građana pravdi, što je bio jedan od razloga za reformu pravosuđa. Zato će sudije iz neopterećenih sudova biti upućivane na rad tamo gde ima više posla.

Građani su s pravom nestrpljivi jer ne žele da sudske sporove ostave svojim naslednicima. Oni traže svoje pravo na pravdu, a vrlo spora, mada dostižna pravda je – u stvari nepravda.

Aleksandra Petrović

------------------------------------------------------------------------

Privredni sudovi zatrpani stečajevima

Prvostepeni privredni sudovi, njih 16 u Srbiji, imali su na početku godine 22.512 predmeta u radu, u svim materijama: parnica, izvršenje, stečaj, privredni prestupi, likvidacija, registar i vanparnica.

Za prvih šest meseci primili su još 87.377 predmeta i za isto vreme rešili 79.819 predmeta. Na kraju juna ostalo je nerešenih 30.070 predmeta.

Po odredbama Zakona o stečaju, koje regulišu automatski stečaj, priliv takvih predmeta je višestruko povećan, pa je primljeno 12.402 predmeta koji se odnose na automatski stečaj, što je 30 puta više u odnosu na godišnji priliv u 2009. godini.

Članovi Visokog saveta sudstva ocenili su da privredni sudovi odlično rade.

-----------------------------------------------------------

Prekršajni sudovi imali 650.000 predmeta

Prvostepeni prekršajni sudovi, kojih ima 45 u Srbiji, na početku godine preuzeli su 423.618 nerešenih predmeta ranijih prekršajnih organa. Tokom prvih šest meseci primili su 227.194 novih predmeta, što čini ukupno 650.812 predmeta u radu. Od toga je rešen 207.331.

-----------------------------------------------------------

Karlov ugao

. Simbol našeg sudstva trebalo bi da bude puž. I to golać.

. Nekad je bilo ni po babu, ni po stričevima. Sada se toliko odugovlači da je ni po čukundedi ni po askurđelu.

. Sudije su tu, čini se, da sude, a ne da presuđuju.

. Posle toliko godina, mnoge zločince je procesuirala i osudila biologija.

. Kriminalci pozdravljaju reformu sudstva: što manje sudija, to više slobode.

. Jedan predmet dočeka sudiju kao pripravnika, a isprati ga kao penzionera.

. Svi smo nezaštićeni svedoci reforme sudstva.

Dragutin Minić