Док реше један предмет, стигну нова три

Два милиона судских пресуда у Београду чека на извршење. Од тога је 1,8 милиона по тужбама јавних предузећа због неизмирених рачуна грађана. Судски извршитељи свакодневно излазе на терен с налозима за пописивање и пленидбу покретне имовине. У већини случајева, како сами кажу, констатују немаштину. Извршења се одлажу, стижу камате на камату и нове тужбе за које опет треба платити судске таксе и нове камате.

– Извршења су бунар без дна – каже Војкан Симић, помоћник министра правде.

– У извршењима је кључ за решавање пренатрпаности судова. Зато је од великог значаја нови Закон о извршном поступку – каже државни секретар Слободан Хомен.

– Први основни суд у Београду је водећи у Србији по резултатима грађанског и кривичног одељења, а имамо најлошије укупне резултате управо због тога што су у коначну цифру сабрани и предмети извршења – каже Тања Шобат, вршилац функције председника Првог основног суда у Београду.

– Да потраживања не би застарела, јавна предузећа редовно утужују дуговања, а грађани нису свесни да одлагањем само увећавају своје дугове и да ће кад-тад морати да их плате. Што више времена пролази, више ће платити. Народ је навикао да плаћа само оно што могу да му „исеку”, а то су струја и телефон. Остало не плаћају. Дужни су за мобилне телефоне, за воду, грејање, за Инфостан...– прича један судски извршитељ.

Селективне информације о одложеним суђењима, која изазивају медијску пажњу, најчешће због тога што је оптужена нека позната особа, само су део приче о претрпаности наших судова. У кривици је простор за одлагање суђења знатно мањи него у парници. Одлажу се ако не дође окривљени, сведок или адвокат. Међутим, кривица је оно што највише доспева у јавност, док судске агоније обичних грађана у парницама остају незабележене у медијима.

Редакцијама се често јављају људи који желе да свој случај „дају у новине”. Један је добио отказ, тужио фирму, а радни спор траје пет година, други је градио кућу, па претрпео штету, тужио за превару, а суђење траје 12 година, трећи је наследио стан, али суд не може две године да исели бесправно усељене станаре.

Многи се уопште не усуђују да се обрате суду. Покушавају да остваре своја права помоћу општине, инспекције, полиције. Знају да ће парница трајати више година, знају да предмет по жалби може да се врати основном суду, боје се да неће дочекати ни правноснажност ни извршење.

Правна сигурност је за многе грађане Србије и даље мисаона именица. С друге стране, Србе бије глас да су народ који воли да се парничи.

Судови нису изоловани од државе у којој раде и народа у чије име суде. Правосуђе је само део „спојених судова” читавог система у коме смо опстајали протеклих деценија. Године неизвесног живљења и правне несигурности натерале су многе грађане да се понашају несавесно, да „изигравају правду” али и да се туже и суде више него у уређеним државама које имају много развијеније механизме контроле, тако да је за њих незамисливо да неке врсте спорова уопште дођу до суда.

На одлагање суђења и маратонске процесе утиче безброј околности, од сведока који су закаснили због застоја у саобраћају или због болести, до вештих адвокатских маневара и злоупотребе „рупа” у законима. Као да се подразумева да само судија увек мора да буде здрав, прав, тачан и спреман на суђење. Многа су се суђења одлагала пред сам крај зато што је судија постала мајка и отишла на породиљско боловање, а нови судија у предмету још није одређен. Догађало се да и нови судија ускоро одлази јер чека бебу.

Не треба заборавити да и сада две трећине судијских места припада женама. Због малих плата деведесетих година, мушкарци су одлазили у адвокатуру и друге уносније послове, а жене су се опредељивале за место у суду или тужилаштву.

Свака власт је у последњих петнаестак година прозивала судство за нерад, спорост и корупцију, а ништа није радила да поправи стање. Сада, када је направљен радикалан захват, судство је поново на мети разноврсних критика. Јер, у писарницама су остали стари предмети, а у судницама се доносе одлуке о споровима који нису настали јуче.

Газда Језда је тек сада на оптуженичкој клупи, Марку Милошевићу је пре неколико дана застарело кривично дело из 2000. године, Андрији Драшковићу се суди седми пут по оптужници за убиство од пре десет година... А живот доноси нове оптужнице и покреће нове спорове. Док се реши један предмет, три нова стигну у суд.

Судству тек предстоји да примени и нове законе који треба да омогуће ефикаснија суђења, али још нису дошли на дневни ред владе или парламента. Шест месеци рада нове судске мреже је кратак период да се покажу прави резултати, поготово када се има у виду хаос изазван пресељавањем огромног броја судских предмета почетком године и избором судија. Ипак, као први успех реформе министарка правде Снежана Маловић је у интервјуу за наш лист прошле недеље истакла чињеницу да се сада тачно зна шта и колико ради сваки суд и сваки судија.

Високи савет судства је донео одлуку о промени одлуке о броју судија, па се ускоро очекује конкурс за 104 нова судијска места. Са друге стране, шестомесечна анализа је показала да су неки судови и даље неоптерећени, тако да се у њима исте врсте спорова завршавају много брже него у оптерећеним судовима. То значи, како је рекла и председница Високог савета судства Ната Месаровић, да је и даље неједнак приступ грађана правди, што је био један од разлога за реформу правосуђа. Зато ће судије из неоптерећених судова бити упућиване на рад тамо где има више посла.

Грађани су с правом нестрпљиви јер не желе да судске спорове оставе својим наследницима. Они траже своје право на правду, а врло спора, мада достижна правда је – у ствари неправда.

Александра Петровић

------------------------------------------------------------------------

Привредни судови затрпани стечајевима

Првостепени привредни судови, њих 16 у Србији, имали су на почетку године 22.512 предмета у раду, у свим материјама: парница, извршење, стечај, привредни преступи, ликвидација, регистар и ванпарница.

За првих шест месеци примили су још 87.377 предмета и за исто време решили 79.819 предмета. На крају јуна остало је нерешених 30.070 предмета.

По одредбама Закона о стечају, које регулишу аутоматски стечај, прилив таквих предмета је вишеструко повећан, па је примљено 12.402 предмета који се односе на аутоматски стечај, што је 30 пута више у односу на годишњи прилив у 2009. години.

Чланови Високог савета судства оценили су да привредни судови одлично раде.

-----------------------------------------------------------

Прекршајни судови имали 650.000 предмета

Првостепени прекршајни судови, којих има 45 у Србији, на почетку године преузели су 423.618 нерешених предмета ранијих прекршајних органа. Током првих шест месеци примили су 227.194 нових предмета, што чини укупно 650.812 предмета у раду. Од тога је решен 207.331.

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

. Симбол нашег судства требало би да буде пуж. И то голаћ.

. Некад је било ни по бабу, ни по стричевима. Сада се толико одуговлачи да је ни по чукундеди ни по аскурђелу.

. Судије су ту, чини се, да суде, а не да пресуђују.

. После толико година, многе злочинце је процесуирала и осудила биологија.

. Криминалци поздрављају реформу судства: што мање судија, то више слободе.

. Један предмет дочека судију као приправника, а испрати га као пензионера.

. Сви смо незаштићени сведоци реформе судства.

Драгутин Минић