Sastanak bez spektakularne završnice

Posle dužeg razmenjivanja mišljenja i poziva preko medija, Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica će danas sesti za sto i direktno razmeniti argumente za međusobni savez u cilju promene vlasti i protiv takvog saveza. Od tog susreta ne treba očekivati spektakularne novosti ili potpisivanje nekog konkretnog koalicionog sporazuma, predizbornog ili postizbornog, smatra dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. On dodaje da bi dogovor o savezu u ovom momentu više odgovarao SNS-u jer bi mu dao legitimitet da valorizuje pretenzije na liderstvo u opozicionom bloku. Međutim, DSS bi se time mogao „utopiti” u SNS, ali i izgubiti nešto od svoje autentičnosti do koje mu je izgleda prilično stalo.

I Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije kaže da bi DSS mogao da odvaga da li bi taj savez za njega mogao da bude veći dobitak ili gubitak. Njemu se čini da kod čelnika ove stranke postoji jedna vrsta nepoverenja prema SNS-u, odnosno da se oni plaše da će ulaskom u tu koaliciju izgubiti i svoj stranački identitet i deo svog biračkog tela.

Radojević podseća da je proletos propao pokušaj stvaranja čvršćeg opozicionog saveza SNS-a i DSS-a i dodaje da i ovog puta postoji nekoliko izazova ili problema s kojima bi pregovarači mogli da se suoče. „Pre svega, to je politika prema EU. Demokratska stranka Srbije traži promenu politike SNS-a prema EU. Drugo pitanje koje može biti sporno jeste da će se u nekoj narednoj fazi pojaviti pitanje liderstva. Vrh SNS-a će verovatno pokušati da zaobiđe temu Kosova i da se u prvi plan istakne taj ’najmanji zajednički imenitelj’ a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”, ističe Radojević.

Ako ipak uspeju da se dogovore, mogu li SNS i DSS okupiti takvu političku silu koja će izazvati vanredne izbore? Treba li vlast da se pribojava ovog saveza?

Ocenjujući da se vanredni parlamentarni izbori ne mogu izazvati pritiscima opozicije već samo „iskakanjem” nekog iz vladajuće koalicije (koja je za sada stabilna), Cvetićanin kaže da su u tom smislu vanredni izbori teško verovatna mogućnost. „Mislim da su u opoziciji i sami svesni da će teško izazvati vanredne izbore i da će se više dogovarati kako da napadaju aktuelnu vlast, da joj što više smanje legitimitet, da što više ugroze njen ugled i autoritet”, kaže Cvetićanin.

Prema rečima Radojevića, u SNS-u postaju svesni da sami ne mogu doći na vlast i njihova strategija se temelji na tome da oni formiraju jedna veći opozicioni blok. Ali, kako dodaje, svesni su i da se ključ uspeha ne skriva u tome da okupe sve opozicione stranke, već nastoje da tim sinergijskim efektom i jačom medijskom podrškom animiraju uspavani deo biračkog tela. Jer, jedini rezervoar glasova kome se može okrenuti SNS-u su ti neopredeljeni birači.

Sagovornici „Politike” smatraju da bez jedne od ove dve partije ne može postojati ozbiljan opozicioni blok. „To bi bilo kao sto kome je izmaknuta jedna noga. Srpska napredna stranka je svesna toga i ona upravo želi da se biračima i predstavi kao neka vrsta kompletne opozicije, naravno ne uzimajući u obzir SRS i LDP”, navodi Radojević.

Cvetićanin kaže da su stranke poput Pokreta socijalista samo neka vrsta priveska na inicijativi SNS-a, dok DSS, bez obzira šta mislili o njegovoj politici, jeste ozbiljna stranka. „Bez saradnje ove dve stranke nema jedinstvenog opozicionog bloka, pa samim tim ni prevelike opasnosti za vlast, odnosno, nema neke prilike da ta vlast izuzetno loše prođe na sledećim izborima”, ocenjuje Cvetićanin.

Biljana Baković