Dovitljivi Srbin iz Orvelove priče

Od našeg specijalnog izveštača

Njujork – Prošlo je 15 godina od kada u Njujorku nije organizovana izložba na kojoj je moguće videti dela srpskih umetnika, i zato je važno što imamo ovu izložbu jer umetnici na liberalan način govore o onome što se događa u njihovoj zemlji i svetu. Ovim rečima je Štefan Line, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Austrije, otvorio preksinoć u Njujorku izložbu „Srbija: najčešće postavljana pitanja” u galeriji Austrijskog kulturnog foruma. Line je tom prilikom podsetio na bliskost Austrije i Srbije, kao i na činjenicu da samo u Beču živi 70.000 Srba.

Predviđanja direktora Austrijskog kulturnog foruma (AKF) Andreasa Štadlera da će na izložbu doći oko 200 posetilaca ostvarila su se. U prostorijama AKF-a, na prestižnoj lokaciji (ugao 52. ulice i Pete avenije) vladala je gužva, čuo se srpski, nemački, engleski jezik. Na izložbi „Srbija: najčešće postavljana pitanja”, koju je u saradnji sa AKF organizovao beogradski Muzej savremene umetnosti, a kustosi su Branislav Dimitrijević i Andreas Štadler, predstavljena su dela 19 umetnika iz Srbije, Austrije, Rumunije, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Turske i Engleske. Radovi se ne odnose samo na Srbiju i rušenje uvreženih stereotipa o našoj zemlji poslednjih decenija, nego i na univerzalna pitanja teritorije, identiteta, američkog intervencionizma...

„Amerika je daleko od Srbije, neki Amerikanci možda i ne znaju gde je Srbija, ali mi smo hteli da pokažemo da je došlo do promena u svetu i da Srbija, o kojoj postoje brojne predrasude tokom poslednje dve decenije, nije usamljen slučaj. Svi smo mi deo globalnih okolnosti, a nacionalizam postoji i u Austriji i u Arizoni”, rekao je Andreas Štadler.

Na ceremoniji otvaranja govorio je i Branko Radošević, generalni konzul Srbije u Njujorku. On je kazao da je iza nas teško vreme trauma i da je u procesu zaceljivanja rana potrebno otvoriti svaka vrata, ponekad teška, da bi osvestilo sve što je iza njih. „Upravo su umetnici sa svojim nekonformističkim stavovima oni od kojih se to najpre očekuje”, rekao je Radošević.

Predsednik Srbije Boris Tadić, iako očekivan, budući da u Njujorku prisustvuje sednici Saveta bezbednosti, nije došao na izložbu.

Zanimljivo je na koji su se način umetnici koji nisu iz Srbije odnosili prema problemima vezanim za našu bližu i dalju prošlost. Marko Lulić, umetnik koji je rođen i živi u Austriji, napravio je svojevrstan omaž Bogdanu Bogdanoviću, tačnije njegovom spomeniku u Jasenovcu. Reč je o video radu čiji sadržaj, pored fotografija spomenika, čini plesni performans grupe igrača koji pokretima svojih tela dočaravaju monumentalnost i univerzalni vizuelni izraz ovog spomenika iz 1966. godine. Našoj publici je poznat, a američkoj javnosti prvi put se prikazuje video zapis Albanca Anrija Sale koji je snimao glas čoveka iz Srbije koji je tokom bombardovanja 1999. savršeno oponašao zvuk tomahavka! Galerijom se rasprostire jednoličan huk od kojeg se svako na trenutak trgne.

Austrijanka Johana Kandl, koja je boravila u Beogradu na studijama 80-ih godina prošlog veka, načinila je kolaž inspirisan prizorima sa kvantaške pijace, kombinujući crtež i prepoznatljivi jezik agresivnog marketinga. Tako su prizori seljaka koji vuku gajbe pune voća i povrća, sjedinjeni sa porukama u stilu: „Snažne ideje, inovativna praksa!”(/slika2)

Stefanos Civopulos, umetnik iz Grčke, predstavio je autentičan iskaz Srbina koji je učestvovao u ratu 90-ih godina. Njegova iskrena priča o tome „kako smo svi u to bili uvučeni”, kako je svako morao da brani sebe, sučeljena je sa iskazom drugog čoveka koji je zapravo glumac i koji odgovara na ista pitanja, ali senzacionalističkim jezikom i u maniru koji su servirali mediji. Publici je ostavljeno da pogađa koji je iskaz autentičan.

Beogradska umetnica Darinka Pop-Mitić kreirala je mural baziran na strip-tablama Džordža Herimana iz 1916. godine koje govore o suptilnom odnosu mačke i miša – njihovoj „frustriranoj ljubavi”. Ovaj mural je omaž odnosima Austrije i Srbije, u kome su originalni strip-citati izmenjeni i prilagođeni važnim istorijskim događajima, kao što su Prvi svetski rat, atentat u Sarajevu... Austrija je predstavljena kao mačka, Srbija je miš.

Autentičan je i rad Uroša Đurića, koji je pronašao priču Džordža Orvela iz 1933. godine iz zbirke „Down and out in Paris and London” u kojoj Orvel opisuje Srbina koga je upoznao, koji je smislio kako da radi samo do podneva, a da uzima nadnicu za ceo dan!

Posetioce intrigiraju i ćebad od kose Zorana Todorovića (rad sa venecijanskog bijenala), monumentalna slika Biljane Đurđević „Sinhronizovano plivanje”, poznati radovi Raše Todosijevića, video Milice Tomić „Jednoga dana umesto noći...”, „Mama Tito” Valtera Štajnahera, koji je naslikao Tita kao nagu ženu.

Izložba će trajati naredna četiri meseca.

Marija Đorđević

-----------------------------------------------

Reakcije posetilaca

Reakcije su različite. Amerikanac Dejvid Satklif, koji nam se predstavio da radi u medijima, pita koje je američko izvinjenje za bombardovanje Srbije i da li je dobro ili loše što su se bivše jugoslovenske države razdvojile.

Rafael Kastorijano, umetnički savetnik i jedan od saradnika Marine Abramović, kaže da shvata politički kontekst izložbe, ali nema politički stav. „Došao sam jer me zanima šta rade neki novi umetnici. Nisam imao predrasude prema Srbiji, uostalom i ja sam Evropljanin”, objašnjava Kastorijano.

Među posetiocima je i glumica Snežana Bogdanović. Ona kaže da dugo u Njujorku nije imala priliku da vidi srpsku umetnost „na okupu” i da je dobro što se ovako nešto dogodilo.