Zao duh nad suđenjem Šešelju

Specijalno za „Politiku” od dopisnika Bete iz Haga

„Nad ovim suđenjem kao da se nadvio zli duh”, zavapio je živopisni i govorljivi sudija Žan-Klod Antoneti na kraju ovonedeljne rasprave o stanju u postupku protiv Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom, posle koje je jedino izvesno da se, umesto približavanja raspletu, i do sada složeni i dugi proces dodatno zakomplikovao i produžio. Spontanom primedbom koja odaje rezignaciju, a još više izjavom da je „teško reći” kada će se strane ponovo sastati u sudnici, francuski sudija je, možda nehotice, potvrdio utisak posmatrača da se proces Šešelju oteo kontroli i da niko ne može, a i ne pokušava, da kaže kada će se okončati.

Proceduralno, situacija bi trebalo da je jasna – tužioci su izveli sve svedoke i morali bi proglasiti svoj dokazni postupak završenim, a suđenje bi zatim brzo moglo biti privedeno kraju raspravom o zahtevu optuženog za oslobađanje, ako bude podnet, i završnim rečima, budući da je Šešelj izjavio da neće dovoditi svedoke odbrane. Okončanje izvođenja dokaza protiv Šešelja, optužba, međutim, već neko vreme odlaže ulaganjem zahteva da se u spis uvede velika količina pisanog materijala, uključujući Šešeljeve knjige i beleške generala Ratka Mladića. Pretresno veće o tim zahtevima tek treba da odluči, pošto predložena dokumenta prouči, a kada će – ne zna se.

Lider radikala, koji se sam brani od optužbi za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–1993., već dugo ponavlja da tužilaštvo zloupotrebom procedure odugovlači postupak, svesno da ne može očekivati osuđujuću presudu. U suretu sa dopisnicima iz Haga, prošlog ponedeljka, glavni tužilac Serž Bramerc posredno je priznao da nije baš najsrećniji stanjem predmeta protiv Šešelja.

Dodatnu neizvesnost donele su Šešeljeve zdravstvene tegobe koje su, prilično neočekivano, postale glavna tema poslednjeg sudskog zasedanja, nakon što je sudija Antoneti rekao da je od „Šešelju veoma bliske osobe” dobio „uznemiravajuće pismo” uz koje je bio priložen i „nalaz uglednog srpskog kardiologa”. Francuski sudija zarekao se da će učiniti sve da Šešelj dobije najbolju zdravstvenu negu – što je i zvaničan stav tribunala – usput napominjući da „ne želi da se zatekne u situaciji” koja je zadesila njegove kolege u procesu Slobodanu Miloševiću.

Dosledan sebi, Šešelj je u sudnici fakte o „aritmiji i tahikardiji” od kojih pati „već godinu dana” i „koje postaju sve veći problem”, plasirao sa obaveznom sugestijom da poremećaje u radu njegovog srca – za koje „nema organskog uzroka” – „elektronskim impulsima” ili na drugi način izazivaju neprijateljske zapadne sile i obaveštajne službe koje u njegovoj smrti vide izlaz iz procesa u ćorsokaku. Glasom koji mu je, kao retko kada, zadrhtao od emocija, Šešelj je rekao da „udruženo dejstvo tahikardije i aritmije može izazvati infarkt i moždani udar, a šta će izazvati – videćemo... Ako umrem, zabranjujem obdukciju, to niko nema pravo da uradi – iz bilo kog razloga”.

Ciničniji komentatori u hodnicima tribunala u tim rečima videli su Šešeljevo poistovećivanje sa Miloševićem, uz podsećanje da je vođa radikala u jednom od prvih haških nastupa pozvao sud da mu izrekne smrtnu kaznu i njegovu velikosrpsku ideologiju „učini besmrtnom”. Aludirajući na smrt Miloševića, u čijoj su krvi posle smrti od infarkta pronađeni tragovi lekova koji mu nisu bili propisani, Šešelj se, međutim, ogradio da poslušno uzima sve lekove koje mu daju lekari u pritvoru, što su potvrdile i analize njegove krvi, ali da poboljšanja nema.

„Prošlog petka sam u bolnici Bronovo, pod narkozom, podvrgavan elektrošokovima, ali ni to nije uspelo, osim što sam postao šokantna ličnost”, pokušao je da se našali Šešelj, rekavši da će početkom oktobra biti podvrgnut hirurškoj intervenciji „ablaziji”, odnosno zahvatu na srcu laserskom sondom ubačenom kroz krvne sudove. Uprkos ponovljenim sugestijama da neko nastoji da mu u pritvoru naškodi, Šešelj je, odgovarajući na pitanje sudije Flavije Latanzi, potvrdio da je dobrovoljno prihvatio sve tretmane u bolnici Bronovo – koja se, inače, brine o zdravlju holandske kraljevske porodice – odnosno da im se „nije protivio”.

Iako se, osim uobičajene izjave da će mu biti omogućeno najbolje dostupno lečenje, tribunal nije oglašavao o Šešeljevom zdravlju, budući da se ti podaci smatraju privatnim i poverljivim, ozbiljnost koja se pridaje tom problemu može se videti i iz Šešeljevih reči da mu je pritvorski lekar savetovao da ne dolazi u sudnicu „koju vidi kao izvor stresa”. Kao i do sada, Šešelj je odbio bilo kakvo odlaganje procesa zbog njegovih zdravstvenih problema, tvrdeći da se „u sudnici najbolje oseća”, a ranije i da „nije folirant” i da ga „ne zanimaju bombastične dijagnoze i nepotrebno uzbunjivanje”.

Šešeljevo zdravlje bilo je predmet sporenja i prošlog proleća, pošto je on u sudnici izjavio da su višestruke analize njegove krvi dale poremećene rezultate o radu jetre. Odstupajući od svoje prakse, tribunal je tada, preko predstavnice Nerme Jelačić, „neistinitim” nazvao tvrdnje zvaničnika Srpske radikalne stranke da Šešelja neko truje, a zatim je objavio i rezultate pregleda koji su obavili holandski specijalisti, a po kojim Šešelj „nema zdravstvenih problema, osim povišenog krvnog pritiska, povećane težine i masne jetre”.

Te rezultate tada je, što je sud takođe objavio, osporavao tim srpskih lekara, koje je angažovala odbrana, na čelu sa Milovanom Bojićem. Srpski specijalisti bili su „začuđeni niskim nivoom dijagnostičkog postupka koji primenjuju holandski lekari”, tvrdeći da se „površnim i nedovoljnim dijagnostičkim postupkom ozbiljno ugrožava i onako već narušeno Šešeljevo zdravlje”.

Ove nedelje, Šešelj se pohvalio da je rad jetre normalizovao tako što je, shvativši ko su „izvor i akteri tog postepenog trovanja”, „počeo da jede samo suvu i hranu iz konzervi”. Napomenuo je da „izvor i aktere ne može da identifikuje”, zato što „nema dokaza”.

Radoša Milutinović

---------------------------------------------------

Aritmije opasne ako je oštećen srčani mišić

Zvaničnih izveštaja o pogoršanju zdravstvenog stanja lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji se nalazi u haškom Tribunalu, nema, ali prema informacijama koje stižu poslednjih dana, on ima ozbiljnih problema sa srcem. Poznato je da Šešelj već nekoliko godina ima visok krvni pritisak i uzima lekove za hipertenziju, ali u poslednjih godinu dana počele su da se pojavljuju aritmije, poremećaji srčanog ritma. Takođe, 17. septembra mu je rađena elektrokonverzija srčanog ritma. Iz izvora u SRS saznajemo da je bio podvrgnut i postupku defibrilacije. Navode da mu je srčani ritam vraćen posle pet takvih elektrošokova. Poslednjih nekoliko meseci, dodaju, Šešelj dobija lekove za lečenje aritmija, koji su vrlo moćni, ali se moraju dati u bolničkim uslovima.

Profesora dr Miodraga Grujića, kardiologa sa Interne Be klinike Kliničkog centra Srbije, stručnjaka upravo za ovu oblast, koji je nedavno objavio i knjigu „Srčane aritmije”, gde je opisao elektrofiziologiju, kliničke karakteristike, dijagnostiku i lečenje aritmija, zamolili smo da za„Politiku” objasni suštinu ovog poremećaja.

– Srčane aritmije, kao nepravilan srčani rad mogu da ugroze život ako je srčani mišić oštećen i ukoliko je tahikardija, odnosno napad lupanja srca jak. Napad lupanja brzinom većom od 200 udara u minuti može da dovede do niskog pritiska, vrtoglavice, nesvestice, pa i gubitka svesti. Ima mnogo vrsta aritmija – ističe naš sagovornik.

Međutim, uz ogradu da nije upoznat sa slučajem i bolešću Vojislava Šešelja i da nema čak ni podatak o kakvoj je dijagnozi ili vrsti aritmije reč, dr Grujić kaže kako pretpostavlja da je u pitanju takozvana apsolutna aritmija, jer od ranije je čuo da Šešelj ima povišeni krvni pritisak.

– Srčane aritmije ne moraju da ugrožavaju život ako su dobro regulisane lekovima, ali u konkretnom slučaju ne mogu da tvrdim apsolutno ništa, jer nemam podatke o stanju pacijenta – navodi dr Grujić.

O. P.