VEČERA KOD PUTINA

Sirovi oktopod, lobster, lazanja od tikvica, pečeni morski grgeč, teletina, tartufi, tople smokve i jogurt-šerbe... (pored ostalog), pomogli su predsedniku Rusije Putinu da jednom uticajnom auditoriju Zapada objasni politiku svoje zemlje.Naslovni zadatak misije obavio je Putin. Ali o raspoloženju gostiju, probranih po sposobnosti da domaćinu bez ustezanja postave i krajnje neugodna pitanja, pobrinuo se Mirko Cago – italijanski kuvar moskovskog restorana "Sir". Od večere u privatnoj rezidenciji predsednika prošle subote u Novom Ogarjevu, ovaj maestro mediteranske gastronomije načinio je (izjavili su prisutni) gurmanski festival.

Uživanje za trpezom upotpunilo je atmosferu prisnosti, a to je bilo ono što je zapravo želeo Putin. Šefu Rusije je bio potreban utisak "prijateljske iskrenosti" u razgovoru. Na taj način, njegova poruka u najboljem obliku stiže do ušiju koje treba da čuju – tamo, u Americi i na Zapadu.

Na obe strane se primiču predsednički izbori, u SAD i u Rusiji. Kampanja potencijalnih kandidata, inspirisana nastojanjem da se odgovori što šire političkom ukusu birača, čak i pristalica krajnosti, dosegnuće do terena rivalstva Istoka i Zapada. Putin procenjuje da je njegovo razumevanje s Bušom dobro, bez obzira na nešto zahladnele rusko–američke odnose. Šef Kremlja nastoji da se ta supstanca spase za naslednike dvojice predsednika na dužnosti. U protivnom, oštri tonovi u kampanji mogli bi ih obavezati na pravac veće kolizije SAD i Rusije u budućnosti.

Šta je predsednik Rusije postigao ,,ispovešću" ("Voleli bismo da osetite želju naše strane da radi apsolutno otvoreno!") pred elitom akademika "kremljologa" i novinara? U osnovnom, dve ključne stvari. Prvo, na neformalan način je Vašingtonu uputio poruku o namerama Rusije. Objasnio je šta ona može, a gde ne bi mogla da odstupi.

Na primer, ne bi mogla glasati za nezavisnost Kosova, u slučaju da se to tako postavi u Savetu bezbednosti. Ali ne želi da se konfrontira sa SAD, braneći nuklearni Iran. Moskva ni sama ne želi da Iran ima nuklearno oružje, zbog toga što Teheran ne odustaje od pretnji Izraelu. Mada je protiv toga da se Iran primorava sankcijama.

Drugo, u svojim kritički raspoloženim gostima, Putin je sa sigurnošću identifikovao potencijalno "ruski lobi". Oni će efikasnije, i s većim autoritetom nego bilo koji plaćeni lobi, Amerikancima "rastumačiti Rusiju".

Po isteku mandata Putin se neće više kandidovati. Bez obzira na volju većine građana, poštovaće Ustav zemlje. ("Sudbina ovako prostrane zemlje ne sme zavisiti od sudbine jednog čoveka, čak i kada sam to ja!"). Odstupa od naslova ,,o diplomatiji", ali evo samo nekoliko naglasaka iz onog što je na ovaj način rekao Vašingtonu.

Moskva ostaje čvrsto na pravcu otvorenosti prema spoljnom svetu. Kremlj više ne zanima rivalstvo, on je koliko je mogućno partner. ("Nikada nisam rekao da je Rusija neka vrsta supersile", izrečeno uz primedbu da se Rusiji namerno pripisuju aspiracije nekadašnjeg SSSR-a.)

Problemi u odnosima Moskve i Vašingtona nastaju zbog toga što "naše kolege ne tragaju za kompromisom". Insistiraju na rešenjima "koja oni smatraju najboljim".

Rusko usklađivanje s Kinom nije zavereničko, ono je interesno. Dve zemlje ne razvijaju vojni pakt. Putin "zna da u dubinama državnog aparata, u tajnim službama, misle da Rusi i Kinezi imaju neki tajni mehanizam, da nešto kuju". Ali zavere nema. Posle bipolarnog poretka, jednostavno iskrsava "evidentna potreba da se u svetu ima nekakav alternativni centar uticaja". Evoluciji Šangajske organizacije za saradnju (saveza Kine, Rusije i država centralne Azije) u Moskvi se pristupa "s velikom opreznošću"...

Vraćajući se temi diplomatije, pitanje bi moglo glasiti – zbog čega je potrebno češće "večeravati"? Svakako, da bi svet mogao da vidi da niste naopaki. Možete misliti o sebi kako hoćete, ali postoji rđavo iskustvo sa klaustrofobičnim vlastodršcima, i uobičajilo se da državnici jedni druge ne iznenađuju. Pojedinost da Rusija oseća potrebu da za svoje interese lobuje u Vašingtonu, i da je pokušala da u te svrhe angažuje profesionalnu organizaciju, mnogo govori o stanju stvari na planeti. Moskva ne želi da bez potrebe plati cenu iskušavanja poretka.