Unutrašnja kontrola zavodi red u MUP-u

Za prvih osam meseci ove godine, krivične prijave podnete su protiv 307 policajaca. Ukoliko ovaj podatak uporedimo sa ukupnim brojem policajaca u Srbiji, koji iznosi oko 43.000, znači da čak manje od jedan odsto njih krivično odgovara pred sudom. Ipak, uvek je uznemirujuće kada se na stranicama „crnih hronika” pojavi ime policajca u funkciji počinioca krivičnog dela.

Iako nije lako biti „policija u policiji”, kako za „Politiku” kaže Dragoljub Radović, načelnik Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, sve više njegovih kolega podržava rad unutrašnje kontrole.

–Otkako je u poslednje vreme otvoren prostor za rad Sektora unutrašnje kontrole, povećao se broj pripadnika svih sastava policije, koji kada su videli da se slučajevi rešavaju, sve nam se više obraćaju. Veliki deo informacija upravo dolazi od policajaca i zaposlenih u ministarstvu, koji se ne ustručavaju da prijave i svoje šefove – kaže naš sagovornik.

Za lake i teške povrede službene dužnosti, od januara do avgusta ove godine, disciplinski postupak pokrenut je protiv čak 2.239 čuvara reda i mira. Za tešku povredu službene dužnosti pokrenuto je 1.469 disciplinskih postupaka, a za laku 870. Među policajcima koji su pozvani na disciplinsku odgovornost nalazi se i „solidan broj rukovodilaca”.

Radović, koji od stupanja na ovu dužnost u februaru 2008. godine prvi put govori za medije, kaže da je prioritet u radu unutrašnje kontrole postizanje visoke odgovornosti rada policije, naročito opšteg nivoa odgovornosti rukovodilaca.

–Sada je u krivičnim i disciplinskim postupcima obuhvaćen i rukovodeći sastav, što ranije nije bilo tako. Prvi put je ozbiljno pokrenuto pitanje odgovornosti najviših rukovodilaca. To je veliki pomak u radu, čiji će rezultati tek biti vidljivi – tvrdi Radović.

On smatra da statistika jasno govori o vrlo visokim rezultatima rada Sektora unutrašnje kontrole.

–Dovoljno je uporediti samo rezultate rada u osam meseci ove godine sa petogodišnjom statistikom, od 2003. do 2008. godine. Preciznije, za pet godina krivičnim prijavama je bilo obuhvaćeno 235 policajaca, dok je disciplinski postupak pokrenut protiv 103 policajca. Efikasnost u radu ovog sektora postignuta je zahvaljujući jasnoj i nedvosmislenoj podršci vrha MUP-a i prvenstveno primenom principa takozvane nulte tolerancije. Praktično, niko iz policije i iz ministarstva, ko je počinio krivično delo ili povredio službenu dužnost, nije i neće biti pošteđen – tvrdi Radović.

Kada postoji sumnja da je policajac počinio krivično delo, koje se goni po službenoj dužnosti, istraga se uvek vodi uz konstantno prisustvo nadležnog tužioca. Sektor unutrašnje kontrole u radu primenjuje sve tehnike i metodologije, koje koristi kriminalistička policija.

–Između ostalog, kada su ispunjeni zakonski uslovi, primenjujemo i tajno praćenje, snimanje i prisluškivanje pripadnika policije – objašnjava Radović.

Najzastupljenija krivična dela koja su policajci počinili u toku prošle godine su zloupotreba službenog položaja i ugrožavanje javnog saobraćaja – odnosno kršenje saobraćajnih propisa, izazivanje saobraćajnih nesreća, vožnja pod dejstvom alkohola... Radović objašnjava da kada je reč o zloupotrebi položaja, najčešće je to falsifikovanje službene isprave zarad materijalne koristi.

Kada je reč o teškoj povredi službene dužnosti, znatan deo pokrenutih disciplinskih postupaka, kaže Radović, odnosi se pre svega na policajce „koji se bave takozvanim crnim obezbeđenjem raznih ljudi koji imaju novca”.

–Po Zakonu o policiji, zabranjena je bilo kakva privredna ili druga samostalna profesionalna delatnost, osim obavljanja policijskog posla. Praksa je drugačija i to je delom odgovornost rukovodilaca. Najčešće je reč o zloupotrebi bolovanja, a obaveza nadležnog starešine u svakoj organizacionoj jedinici jeste da prati rad zaposlenih i da takve slučajeve sankcioniše. Nedostatak novčanih sredstava i nezadovoljstvo platom ne mogu da budu opravdanje za nezakonito postupanje policajaca – smatra naš sagovornik.

(/Slika2)Radović kaže da je uticaja na pripadnike Sektora unutrašnje kontrole i pokušaja zataškavanja pojedinih slučajeva bilo, ali da to nimalo ne remeti njihov posao.

–To nama u radu ne smeta, jer imamo podršku vrha ministarstva i odgovaramo jedino ministru policije. Olakšavajuće u radu Sektora unutrašnje kontrole jeste to što postoji distanca prema ostalim pripadnicima policije, što je jedan od razloga izdvojenosti u radu od direkcije policije i ostalih organizacionih jedinica – objašnjava Radović.

Sektor unutrašnje kontrole ima intenzivnu međunarodnu saradnju, koja je u velikoj meri ostvarena sa misijom OEBS-a, predstavnicima krivičnog odeljenja Ministarstva pravde SAD, pri ambasadi u Srbiji, stalnim članstvom u organizaciji Evropski partneri u borbi protiv korupcije i kroz brojne bilateralne susrete i razmenu iskustava i znanja sa kolegama.

–Problemi kolega u Evropi su slični našim. Nisu njihove policije ništa bolje, ali su tehnički opremljenije. Ono što je bitno, jeste da imaju izuzetno jak sistem unutrašnje kontrole. Broj pripadnika unutrašnje kontrole kod njih se uvek kreće oko jednog procenta ukupno zaposlenih u policiji. Imaju i jači i opremljeniji mehanizam unutrašnje kontrole, što je ono na čemu i mi radimo. Upravo je u toku realizacija „tvining projekta” sa partnerima iz ministarstava pravde i unutrašnjih poslova Velike Britanije i Češke Republike. Projekat će trajati godinu dana i sastojaće se iz niza specijalističkih obuka, kurseva, seminara, radionica, a podrazumeva i isporuku najsavremenije tehničke opreme za potrebe našeg posla kada je reč o primeni mera tajnog zvučnog i optičkog nadzora.